Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 9 још апотеку „Европу«“ Ђорђа Крстића, родом из Ниша, са српским натписом и на најлепшем месту, у главној улици И више других радњи где Србина власника одаје Вуков правопис видео сам по граду. Не далеко су један од другога хотел „Призрен“ са Србипом власником и „Хотелђ Балканђ“ где јерови данас одају Бугарина или бугараша власника. Нађепе зпа Габа гејгогтае. Кад је Вук удешавао српски правопис, мислило се више на потребу, да се српски језик у писму с места може разликовати од руског. У Бечу се такав правац радо гледао; Србима пак, који нп мало нису мрзили Русе, био је он драг по своме национализму, што на видик јасно износи свакоме Србину драге особине српства. Накрај крајева изашло је да се Беч баш није имао чему много радовати. Али гле како сад исте оне правописне одлпке служе у балканским нацпоналним борбама другоме једном задатку, разликовању од бугарскога. На то нису ни мало мислили ни Вук ни његови саветодавци, и ако су они саопштењима о бугарском језику и штампањем огледа на том језику баш изазивали сепаратистички бугарски покрет с ванредним нацпоналистичким либерализмом. У томе сепаратистичком покрету данас Србима Вукова реформа а Бугарима њихови јусови и јерови служе као обележје, нарочито у Македонији. Ту та два правописа дају с места разликовати српску и бугарску дпкцију. Велике теориске мисли о јединству Оловена биле су Вуковим противницима плат-Форма с које су нападали Вука п његову правописну реформу. Услед општега културнога напретка, јединство се Словена (може бити у другојачијем облику но што су га онда замишљали) није нимало заборавило, али се њега ради међу Србима није хтело попустити од Вукове реформе. Данас се хрве с бугарским националним сепаратизмом иста мисао, ограничена на јужно словенство Кад се помисли не на државпо јединство него само на заједничку радњу која би обухватала све од Дрпне до Црнога Мора; кад се помисли да нема спора о Македонији но да би она барем морално, била у томе — лакше се дише, и дух полеће к политичким идеалима. Па кад се остави политика и пође се литерарној култури и помисли се како би било