Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА ||

И нас, ето, тај стари спор одведе предалеко. Због „Хотелђ Балканљ“ одосмо далеко, предалеко, и заборависмо Скопље.

Али је свуда лако било опазити да је Скопље од времена железничке везе живо, напредовало као град. Нешто има сда се захвали и Хафус-паши, једноме од најодличнијих турских валија, који је око 6 година провео у Скопљу. Он је Вардару саградио обалу и тим улепшао улицу покрај обала његових, и данас најлепшу у граду. Он је речицу Сераву која од севера протиче кроз једну улицу, најнечистију и најнездравију пређашњега времена у граду, ставио под свод, те се и не види, и сад поврх ње иде улица с чистим равним путем. Подграђе с десне стране Вардара, где је и жељезничка станица, изградило се живо. Арбанаска кула, коју смо у белешкама од !886 описивали и која се онда налазила готово у пољу, сад је опкољена кућама. У том је крају и нова католичка црква под аустријском заштитом. Она се лепо види, и њено звоно чује сеу целоме томе подграђу и на здраву Марију и у другим приликама. Знао бих прилично и о том звону и о тој цркви, и о неким турским изгредима противу њега и о једном вали-паши (име сам му заборавио) који је на интервенцију барона Калича за задовољење АустроУгарске смењен као практиканат, али није потребно данас казивати све што знамо. Старијим се годинама и без тога пребацује излишна говорљивост. Да продужимо, дакле, што смо почели. Ваља само још на овом месту забележити, како је др. А. Гризебах 1839. јасно забележио на десној страни Вардара чисто поље, записавши јасно да Вардар опасује варош с јужне јој стране.'). То показује најбоље колико се с те стране варош увеличала.

И вредност је имањима сразмерно расла, што бива у варошима које напредују. Али опет зато у овом се граду бије старо и ново, и ново је непрестано далеко слабије од старога. Град наличи на неки слој онога што је старина наслагала, кроз који пробија ново као што би пробијале крепке младице нечега питомога кроз

ђ) Сплзеђасћ Ке1зе Фигесћ Ештенеп пасћ Вгизза. бб сеп 1841, П, 228.