Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 7 !

после половине ХУШ века без прекида. Кад се настави политичка државина на ову црквено-културну државину, испада да је српски утицај у северној Македонији, дужи од свих других осим утицаја цариградско-грчкога. Српске су се, дакле, школе једине и налазиле у старије време у Скопљу и у околини Али кад је Ексархат ширећи национализам бугарски потискивао српске школе у Нишу, разуме се да није оставио с мпром онв што су биле у Скопљу.

Наша дипломатија онога времена жалила се на оно потискивање у Нишу.) Нишевљанп су се и сами добро бранили. Скопље је, међу тим, било у оно вргме комунпкацијама самим остало оцепљено од Србије, која се за везу с Цариградом и Солуном служила највише паробродском комуникацијом. Једва се знало и где је а обично се мислило да је негде страшно далеко. (С тога се и обрана српске народности од бугарског национализма и позније ново кретање питања о српским школама у Скопљу и по Македонији енергичније кренуло истом пошто се са Солуном отворио железнички саобраћај. Локомотива из Београда у Солун готово је из мртвих почела васкрсавати српско име по Македонији. Напуштена се права тешко повраћају, нарочито кад их је близак вам брат преузео или преотео. Већ су се генерације биле васпитале по плановима Ексархата. Повратак српских школа схваћен је као новина, којој се опирао свак. Грци и Бугари, у свему иначе крв и нож, сложили су се за час да спрече ново отварање српских школа.

Турци су се држали као што се свагда држе. Они не маре ни за какав хришћански покрет, и сматрајући под једнако за непријатеље све хришћане, њима је најугодније када се хришћани међу собом свађају. А ако треба ма против кога непријатеља турскога што било негативно радити, не одобрити, забранити, спречити, Турци су готови и не чекају да им се два пут каже. Међу тим, ако треба што позитивно учинити, триста вам мука треба да Турчина разбудите

ђ) Податци о овоме покупљени из службених извора могу се читати у делцу „Како је постала бугарска Ексархија. Посвећено српско-бугарском споразуму. Београд. 1597. Делце је то из пера ђен. Саве Грујића.