Годишњица Николе Чупића

28 ДВА ДАНА У СКОПЉУ

из његове тобожње сањивости. Неки стари драгоман у Цариграду, Француз или Италијанац, казао ми је веома озбиљно: „Пемојте се, господине, варати што се Турци показују глупави; Турчина глупа нема!“ А у нас има народна реч како „Гурчин лови зеца са волујских кола!“ Садашњи руски посланик па Цетињу а некадашњи драгоман г. Максимов није могао да се надиви овој српској речи и морао сам му је неколико пута понављати. А он је и добро знао Турке, и умео је с њима излазпти на крај као мало ко. Многогодишњи турски министар иностраних дела, а по том председник Државнога Савета Курд Саид-паша, државник веома, вешт и хладпокрван, жалио ми се на Максимова као на неку напаст којој је мука одолети.

Грчки митрополит Пајсије који је пре рата био у Врању, оставивши тамо доста добар спомен, помогне нам 1889—90, као што је и дужан био, да опет отворимо школу у Скопљу. По патријаршијским повластицама у Турској то је било у његовој руци. Место за школу уступили су нам дечански калуђери у њиховом метоху. Дечански Метох у Скопљу био је наше последње неоспорно уточиште у данима веома тешким. Кад се 1890 затворила Србима и једина њима приступна црква Светог Спаса, ту се на отворсном чардачету у дворишту Дечанског Метоха склонила била српска словенска служба у Скопљу У Дечанскоме се Метоху и школа с благословом митрополита Пајсија, отвори и почне, али је радила само недељу дана.

Бугари су се бојали својој пропаганди и с разлогом, пошто су знали да је вековима Скопље припадало ерпској сфери интереса. Новоотворени непосредни саобраћај Скопља, Солуна и целе Македоније с Београдом; наша у исто време отворена пропаганда; трговачки уговор; консулати српски у Скопљу, Солуну и Битољу; штампање српских књига у Цариграду бацили су их у бригу. Скопљанска грчка општина и консулат грчки представник атинске политике) нису имали никаквих конкретних интереса да бране, њихов би већи интерес био у искреном брањењу српских интереса на овом месту. Али тесногрудост грчка није могла да битни егоистички интерес, инспирисан пакосном суревњи-