Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 8!

је из парсизма у све друге религије истока а доцније и запада, те је у Авести и основ главних учења јеврејско-хришћанских. Ту је корен оном дуализму који и данас духовно раздире свет, који дели духовну владу у: васељени између бога п ђавола (принципи добра и злај, отуд добри и зли дуси, небо п пакао. У персијској је религији унапред развијена цела јеврејско-хришћанска историја постања, заједно с ужпвањем забрањеног плода и грешним падом човековим, а целу ту религиозну зграду завршује вера у ускрс и страшни суд. (8. Љапде Сезећ. 4. Мајгемаћзт | 152: КНаи Си игегевећ. [. 53 4). У перспјској релпгијп људи ће творачком речју Ахурамазде васкрснути из мртвих и сви ће се ујединити на вечиту славу његову.

_ Не само религиозне догме п доктрине, него су сеп етички елементи хришћанства развилп из оријенталних моралних доктрина п грчке философије. У старијим слојевима Талмуда продире наклопост благости и човечности, коју је хршшћанство нарочито уздпгло до идеалног учења о темељу угњетених п пз које је оно више од 18 столећа добпјало своје најбоље снаге. А та талмудска места датпрају из доба вавилонског ропства, муке и терета, п снага сопствене несреће расположила их је бпла да буду праведни и меки, нежни и љубазни спрам других (В. Не раја СиПигеевећ 1545). Пре Исуса љубав су проповедалп не само старп завет него п грчки и римски класици и будисте у Источној Индији. У Соломуповим пословипцама пма пзрека које слуте на еванђеље; Сократ је забрањивао одговарати кривди крпвдом, Цицеро вели да је љубав најпреча дуж 'ост човеку. Тако и Сенека а још вшпе Еппктет п Лукапус. Була је поставио као прву заповест милосрђе п љубав према свакој животињи. Копфуције је упућивао људе да не чине другоме оно што неће да се њима чини. Под наравественом слободом стојипи су разумевали ослобођење од страсти, и по томе је Пелагије у У стол. учио да наравствепа слобода значи нашу вољну радњу, да је наша воља слободна. У време његово почео се шпрпти орпјентални Фаталпзам, да су сва дсла људска упапред одређена, те је пи Августин учио да сва добра дела, зависе од воље божје а рђава од воље ђавоље, те

ГОДИШЊИЦА ХХУЛ 6