Годишњица Николе Чупића

ВУК КАРАЏИЋ и Н. И. НАДЕЖДИН ПРИЛОГ К БИОГРАФИЈИ В. С, КАРАЏИЋА

од

СТОЈАНА НОВАКОВИЂА

о

Е

Вук Ст. Караџић имао је доста веза с Русима још од почетка његове књижевне радљивости и великога глава који је у брзо стекао као организатор српскога Фонетичког правописа, као лексикограф правога српског народног језика и као скупљач српских народних песама. Борављење његово у Бечу, кроз који Руси често пролазе, олакшавало је ове везе. Вук је за рана научио и говорити и писати руски. Ја сам у Академији у Петрограду гледао оригинале руски писаних писама Вукових. Ово што говоримо види се и по запискама И. И. Срезневскога, који је, по разговорима с Вуком, написао најлепшу Вукову биографију. У везе руске другога Вукова периода, после 1840, долаве и његове везе с руским етнографом и географом Н. И. Надеждином, с којим је у мају и јуну 1841 године извршено веће

путовање по Далмацији и по Лици и Крбави, о коме је Н. И. Надеждин оставио нарочите путне записке.

Повод томе познанству и путовању с Н. И. Надеждином морамо објаснити мало из даље.

Познато је да се из свију српских земаља уобичајило ићи у Русију ради службе и тражења среће, чим се с почетком ХУШ века Русија отргла средњевековне чаме и почела војевати с Турцима. Међу осталима који су пошли у Русију да боље среће траже био је и Максим Кнежевић, из села Мутилића код Удбине, у некадашњој

ГОДИШЊИЦА ХХУГ. 1