Годишњица Николе Чупића

912 СРПСКА НАРОДНА ЛИРИКА

мера лирских варијаната — из прве књиге Вукова зборника, којима се, као и осталима, могу наћи паралеле и у збиркама других скупљача.

Девојка је крај горе стајала,

Сва се гора од лица сијала, Девојка је лицу говорила: »Давор' лице! давор' Ориго моја! «Да ја знадем, моје бело лице, «Да ће тебе стар војно љубити. «ја би ишла у гору зелену,

«Сав би пелен по гори побрала, «Из пелена 0' воду извијала,

„ Ге би тебе, лице, умивала,

„Кад стар љуби, нека му је горко. „А да знадем, моје бело лице, Да ће тебе млад војно љубити, „ја би ишла у зелену башчу, »„Сву би ружу по башчи подбрала, „Из руже би воду извијала,

« Ге би тебе, лице, умивала,

„Кад млад љуби, нека му мирише,»

Та је песма, под именом Дјевојка ц лице, у Вукову зборнику под бр. 395, а одмах за њом долази Опет дјевојка и лице, која је и по облику и по садржини готово иста, само после свега има ово продужење:

«Нек мирише, и нек му је драго. «Волим с младим по гори одити, „Нег' са старим по бијелу двору; «Волим с младим на камену спати, »„Нег' са старим у меканој свили.“

Овај се додатак, нешто мало промењен, налази и као засебна песма, па је као таква и надовезана на овај варијанат. А то, опет, показује којим још начином постају варијанти у народној лирици.

Нешто је друкчији пример у овим песмама:

Девојка се клела Цвеће да не носи, Вино да не пије, Вино да не пије, Драгог да не љуби; Девојка се клела,