Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 213

Пак се раскајала: „Цвеће ја да носим, „Ја би лепша била; «Вино ја да пијем, «Веселја би била; «Драгог ја да љубим, „Милост би имала.“

Песма је, под бр. 157. и с именом Завјетовање, као што се види, из источних крајева, а одмах за њом долази из горњега приморја варијанат који је разрађен у два пута толико стихова. Али за тим варијантом долази опет песмица која је даља варијација те теме. Она гласи:

Кад сам била код мајке девојка, Лепо ме је сетовала мајка,

Да не пијем црвенога вина,

Да не носим зеленога венца,

Да не љубим туђина јунака. Кад се јадна ја промислим сама: Нема лица без црвена винца, Ни радости без зелена венца, Ни милости без туђа јунака.

У динамици народног певања, у мењању песама и стварању варијаната, мења се и естетичка и етичка страна њихова. Естетичке се измене лакше дају уочити, и њихова је појава, тако рећи, спољне природе. Етичка мена бива неосетније, и док је прва у више прилика _ дошла као намерно тражена, дотле се ова јавља као резултат прилика и природе оних који песме препевају и који их примају. Да ли се са стварањем варијаната подиже естетичка вредност самих песама7% Да ли то бива и у етичком погледуг Улепшавање бива тек онда кад песма изиђе из уста даровита певача, који је опазио да се у песми има шта изменити као прилог њеној лепоти. Гакви су певачи чистилишта: у њих су прибрани делови поетског оруђа које је у народу расуто. И онип су деца свога времена, али су у исти мах и представници, израз његов. На тај су начин усавршене најбоље и најлешпе народне песме наше. Што се тиче дужине, ту, ма да има и обрнутих случајева, продужавање и непрестано развлачење народне песме чини те певање губи ефекат а целина склад-