Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 215

Митровкиња цару Француском.

Митровица крај Саве столица, На њој седи млада Митровкиња, Она седи па сама беседи:

» О] Французу, царе силовити! „Пуштај момке, осташе девојке; „Потрунуше гуње и јабуке,

„М кошуље златом навезене.“

Вук има права у толико што је онда био заиста скорашњи помен војевања против Француза, у коме суи Срби учествовали; иначе је такав мотив знатно старији и постоји и као засебна песма. А још су млађега порекла доцније песме о устанку у Шумадији.

Ж ж ж

С естетичке тачке гледишта о лирској се народној поезији не може рећи много новога што се не би тицало и епске поезије, бар колико се односи на Формацију стиха и на питања која су с тим у свези.

У народној лирици, што се тиче различности поетских врста и облика, доминира песма, у ужем смислу. Тек ће се по изузетку моћи наћи пример за елегију, којој је представник позната песма „девојка јунаку прстен повратила.“ Али елегичних тонова иначе има у женским песмама доста, само што се њима не даје маха, те је ређа песма која је на тој основици цела изведена. Поучних песама, гнома и сентенција уопште наћи ће се у првом реду међу побожним песмама, којима свима може бити представник песмица »0О]ј, човече праведниче...“

Број стихова је у женским песмама врло различит. Има песмица само од два, три или четири стиха. Такве су махом сватовске или иначе обредне песме. Н. пр. у Вука су под бр. 19. забележена као засебна песма с именом Кад долази стари сват свега ова два стиха:

Пуче пушка, пуче за њом друга: Чини ми се, стари сват да иде.

Од три стиха Кад брат изведе дјевојку: