Годишњица Николе Чупића

216 СРПСКА НАРОДНА ЛИРИКА

Мили Боже, чуда големога ! Где брат сестру деверу предаје: « Аманет ти, девере, сестра моја !“

Од четири је стиха Кад долази: војвода

Шта се сјаји кроз гору зелену

Да л' је сунце, да л' је јасан месецг Нит' је сунце, нит' је јасан месец, Већ зет шури на војводство иде.

Тако су кратке махом п све „бачванске.“

Права је лирска песма увек испод стотине стихова, а просечна се дужина њихова може означити са 20—22 стиха.

Док су јуначке песме, као што вели Вук, све по једној мери, што се тиче врсте стихова, стопа и слогова, дотле је код женских песама у том погледу прилично шаренило. И на том је пољу испитивања Вук по времену први радник. „Мислим да је већ вријеме — писаше он 1823. — почети говорити и о правилима наши народни пјесама“. И одмах је узео у претрес близу четири стотине женских, различитих, песама. За већину — око 270 — утврђено је да се у свему владају по правилима познатим за епске песме, јер су и саме десетеврачке. За њима долазе песме осмосложних стихова са двојаким стопама: од четири трохејске стопе с одмором у средини (66), од три стопе — у почетку и на крају дактили а у среди трохеј с одмором после прве или после друге стопе (свега 21). По том долазе седмосложни стихови у којих су у почетку два трохеја а на крају дактил с одмором после друге стопе (24); десетосложни од четири стопе, два дактила и два трохеја с одмором у средини |22); једанаестерац, пет стопа са четири трохеја и дактилом на крају с одмором неодређеним после друге или чак после четврте стопе |13); дванаестерац с одмором у средини и најчешће с измешаним дактилима и трохејима |11); тринаестерац од шест стопа с одмором после четврте 17); четрнаестерац са седам трохејских стопа и одмором после четврте (2); шестосложни стих без одмора са стопама или трохејским или дактилским (31); пето сложни стих од дактила иглрохеја |9). Још Вук обраћа