Годишњица Николе Чупића

К ИСПИТИВАЊУ РЕЧИ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

СУГАРЕ —— ПОША ЈАЊИЧАРСКА

од СТОЈАНА НОВАКОВИЋА

—_----- —

У пређашњим Годишњицама наћи ће се неколико приложака, који би се могли сви подвести под горе наведени натпис. Први би могао бити чланчић о брескви а за њим чланчићи о лонџи, о гиџи. К њима нек се удруже и два које овде доносимо: о сугарету и о поши јањичарској.

1 Сугаре

Познато је да је покојни Вук Ст. Караџић језик источних српских крајева мање познавао. Истина је он, још Карађорђева времена, боравио у неготинској Крајини, а у писмима Н. И. Надеждину помиње се једно путовање по Поморављу и Ресави (међу 1871 до 1847), али то није било довољно. Свеколико Вуково посматрање одаје нам човека са југозападних српских крајева. То ће се нарочито видети на речи сугаре, коју овде хоћемо да узмемо на испит.

У Вукову Речнику под речју сугаре пише, на прилику, да значи „црно јагње, Зећуаг2ев Гашт“. У Броза и Ивековића имамо према томе још и етимологију, по којој се први слог речи оглашује као предлог су а други меће у везу са кореном речи гарав и са речју гара, која значи“ овцу.

Опазивши да је ово све без основа, ми смо прошлог пролећа начинили читаву истрагу о значењу речи сугаре, распитујући за њено значење на све стране по народу. Овде износимо ресултат те истраге.