Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 228

Почећемо с исписима из грађе за Речник коју скупља Српска Краљевска Академија, захваљујући уједно секретару Лексикографског Одсека г. Момчилу Иванићу на љубазној услузи.

Из Призрена и призренске жупе јављено је: да се све што се позно роди, јагње, јаре, теле (па и дете) зове сугаре. Наводи се стих народне песме:

Е овчаре, Бугаре, Заспало ти сугаре,

Из Крагујевца и околине јављено је, такође, да се сугаре зове позно јагње, и наводи се реченица из разговора: »Дођи ми о Петрову дне, да поједемо оно сугаре“.

Из Параћина се саопштава у грађи академијскога, речника одломак из народне песме, у којој се спомиње диминутив сугарче:

Треће ћемо ловце пратит' у поље, Да донесу младо јагње сугарче.

Из нишких крајева, из Нишаве, имамо у академијској грађи белешку г. М. С. Ризнића: да се сугаре зове позно јесење јагње. С тих крајева има и диминутив сугарбнце, с овим стиховима народне песме у потврду :

Имам јагње сугаренце,

Сисало је девет мајке И десету своју мајку.

У Нишу је, међу тамошњим људима, по мојој молби нарочито распитивао о значењу сугарета г. проф. А. Гавриловић. Ево његова одговора о томе питању у целини.

„Сугаре је јагње које се доцкан ојагњи — одговара г. А. Гавриловић. Појам доцкан различит је за различита места и пределе. Овце се у равницама уопште раније јагње, те ми у равним крајевима једемо сугаре више пута, онда кад становници планинских места. једу тек прву јагњад. Алп сугаре није само јагње, већ, потпуно тако исто, и јаре. Боја не утиче апсолутно нимало; .код сугарета нико и не пита је ли бело или црно, а има их и једних и других. Све ово сложно тврде: Мита Поповић, наставник гимназијски, родом