Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА еунј

и више, као што се чини и данашњи дан по брдским крајевима, па тако и по кршевитој Црној Гори.'

Тако су чиниле средње и сиромашније куће, а богатије нарочито властелинске помошћавале су гумна · бакарним (медним) плочицама. Толико се ценило стрмно жито да се пазило и чувало свако зрно. Отуда се у народу и народним причама много говори и данас о бакарним гумнима.“ | - Колику бригу задаје народу вршидба и вејање на гумну, види се из староверскога обичаја који сем до данас сачувао и чини у класичним српским крајевима око Кичева, Орида, Дебра и Прилепа. Народ и данас чини старинске молитве о старој новој години и нариче позивајући ветар да му дува о вршидби на гумну!

Тако, на Црноме Дриму, у Оридској Кази, домаћице месе питулице од кукурузног брашна у понедеоник сирне (беле) недеље, у почетку ускршњега поста. Тада мајке напуне пајинце (пџанице — чанкове) с питулицама, даду својој деци обично млађој од 15 година. Деца и мушка и женска отрче радосно на гумно, као што су п прошлих година чинили. Кад стигну на гумно, а то бива пре подне (пред ручак), ступе до близу стожера, па држећи питулице у рукама почну ходати по гумну окрећући се око стожера трипут, и на свако обилажење око стожера изговоре гласно:

Ела ветре на питулица! Сега на питулица,

На лето на вење: Пчејинцата на гумно, Плевата под гумно!

Мала деца која не могу да запамте и изговоре целу молитву, рекну само:

' Вуков речник од 1852 г. стр. 107.

2 За некакво Бакарно Гумно везују се у народу и нека историјска предања. Вели прича да је српско до Бакарнога Гумна. Где је то „историјско“ Бакарно Гумно не зна се. Сваки вели у разговору: Српско је, брате, све до Бакарнога Гумна! А таквих места Бакарних Гумна има и у сливу горње Струме и у сливу Вардара на Црној, а можда и на другим местима.

Вук у својем речнику неје забележио ракарно Гумно.