Годишњица Николе Чупића

236 НАРОДНИ НАЗИВИ МЕСЕЦА У СРБА | к5 Иди ветре да ручаме! На лето да вејсме!

Кад изговоре ову своју молитву седну око стожера и поједу питулице радосно. И кад се деца врате с гумна, онда се тек у кући поставља јастагач |(софра) и по-. чиње ручак.'

У кичевским селима, као у Мијоказима и другим,

чине то исто што и око Црнога Дрима, само што ови

око Кичева кад сврше вршидбу оставе један ражни сноп неовршен, за тим очпсте гумно па омлате клас с онога снопа а сламу оставе читаву, којом обавију стежер (стожер) п окпте га равним цвећем! Тако окићени стожери остану преко целе зиме, а неки дочекају и нову вршидбу.

Тада, у понедеоник сирне недеље, умесе мајке трошенице (то исто што и питулице у селима Борецу, Лабупишту, Подгорцу, Глобочици и другима на Црноме Дриму). Те трошенице понесу деца и дођу на гумно.. Тада један мушкарац стане на крај гумна, дуне у руке. на трошенице и рекне гласно:

Е'о што дува ја на гумно, така да дуват ветер ко ћа врша! У

Тако изговори четири пута са четири стране око гумна (источне, западне, северне и јужне), а за тим се зберу деца око стожера п поједу трошенице. ;

Осем ових месеца.што их народ назива по пољским радовима, назпре се доста приближно да су неки названи и по функцији божанстава из старе српске вере, као: летник, биљар и коледар: а

а. летник |март) сматрали су Срби за почетак го-

дине (лета). Тада су чинили молитве богу који је управљао почетком године и светковали тај дан. То

се опажа из обичаја мартинка и летник који сеп данас врши највише на јужним огргнцима Шара, и. туда око Дебра, Орида, Кичева и Прилепа. И сада

' Види се да се овај староверски обичај чинио на стару српску нову

годину, која се почињала првога летника (садашњега марта). па се то после у __

хришћанству, кад се и нова година пренела на друго време, а овај обичај 88стао у „народу око почетка летника (марта), и привио се уз прву недељу поста.

» Орпство“ за 1888 год. стр. 60—62 >