Годишњица Николе Чупића

[55] У ~'

ГОДИШЊИЦА

први дан месеца марта народ зове летник, јер му јесу том називу и вршењу нарочитога обичаја тога дана остало у сазнању да се некада у старипско доба код Срба тада почињало ново лето (нова годинај).'

б. биљар април) кад жене и девојке (бпљобере) пду у поље да беру биље (пољско или планинско цвеће) н плету венце, којима и сада ките: куће, овце, го· веда, уврате и међе њива о Ђурђеву-дне, и чине друге чаролије. То је, ваља да, сећање на божанство чијом је милошћу, према ондашњем народном култу, расло биље п свака младост, па се у новој вери — хришћанству тај обичај вије око хришћанскога Светога Борђа, "Бурђева дана).

в. коледар |декембарј биће да је спомен из старе вере, кад је народ тражио при крају године новога младога бога за идућу годину, па се одржао обичај п до сада у извесним крајевима, прпвучен за рођење Исуса Христа. Тада иду момци и деца уочи Божића и певају коледарске песме.

· Коледари певају овако:

Да окупам коледо! Малог Бога коледо! И Божића, коледо!"

Ако је овај обичај постојао у Срба и пре хришћанства, онда је он вршен при крају сечка (Фебруара! испред летнпка (марта), па кад су примили нову Христову веру, онда им је и тај обичај пренесен на време Христова рођења, јер је за тим одмах и почињала нова година по обичају народа западне Европе. Отуда се може нагађати да је и реч кналенди ушла у употребу место неке изгубљене и заборављене старинске српске речи.

Ових српских народних назива месеца нема у Вукову речнику. Има само листопад за октобар како се чује по западним крајевима, и студени за новембар

' Види моју белешку Први годишњи дан (нов" година) у Срба. — „Вараар“ за 1907 годину. Београд, стр. 17. 2 Вуков речник од 1852 г. стр. 285.