Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 20

гања је објективан, миран и тачан. Кроз врсте се ипак показује симпатија за револуцију.

Треће је, опет, писмо писано цело руком Вуковом, из Зл. Прага са Словенског Сабора. Исто ћемо изложити у целини: |

Златни Праг, 24 маја 1848. Милостиви Господине Никола Ивановићу,

И ја сам. као гост, дошао овамо на Словенски Сабор. Јуче је новосадски прота Стаматовић овде на Коњском Тргу код олтара Светога Већеслава служио нашу службу, при којој је, међу осталим најзнаменитијим словенским људима јавно поменуо Петра 1-ог, Жишку, Душана и Карађорђа. Хиљадама је народа испуњавало сав Коњски Трг, а хиљадама је с прозора гледало. Око олтара су с предње стране стајале девојчице у белим хаљинама, и кад је Стаматовић, по свршетку службе и проповеди, стао раздавати нафору, засипали су цвећем и олтар и место пред њим. Кад су се враћали, сви су викали „Слава Оловенима!“ а жене и девојкесу махале махрамама с прозора. Гледајући и слушајући све то, често сам мислио где ли сте ви, да видите ово чудо. Срба и Хрвата овде нема више од тридесет. Међу њима су, осим мене, још двојица као гости из Србије (саветник Лазар Арсенијевић и секретар Мариновић).

Међу толиким изасланицима овде је и онај поп расколник који је у Буковину довео владику из Турске'.

У Карловцима су Срби изабрали митрополита Рајачића за патријарха а пуковника Шупљикца за војводу. Али да ли ђе се то потврдити и одржати, сам Бог зна. Потражите и протитајте шта о томе пишу у Апззегогдеп сће ВеПасе хиг АПгететеп Лебипе од 31. маја 1848. Ни Платон Атанацковић, ни "Кивковић“ нису били на том сабору у Карловцима, и зато се на њих много виче, и криве их да се држе Маџара. Маџарско министарство је дало Платону неку службу, а тако исто и Јовану Хаџићу (Милошу Светићу).

Сва је прилика да ће се Срби и Хрвати побити с Маџарима. Кнез Милош је из Беча отишао у Загреб, а од онуд се, по свој прилици, спремао у Србију, али су га ставили под стражу, тако да нити ко сме к њему ићи ни од њега изаћи. И Пацекз3 је с њим. Кнез Милош, од како је почео управљати српским народом, није још никада пао под стражу. и Бог зна чим ће се то свршити. Како је изашао из Србије, непрестано се бавио међу иностранцима, који се о нашим пословима не баве. а лаки су на обману и поткуп. Али је сад пао у руке

Н. А. Попоз је назначио да се тај поп звао Алимпије Милорадов' Ондашње српске владике. Секретар и доктор кнеза Милоша.

сољу =