Годишњица Николе Чупића

30 ВУК КАРАЏИЋ И Н. И. НАДЕЖДИН

Седмо је писмо од 23 септембра 18148, мешовито писано руком Вуковом и руком Б. Даничића. У њему се описује прави почетак маџарске револуције убиством графа Ламберга, који је послан као краљевски комисар у Будим, са задатком да васпостави ред и да умирп Маџаре са Словенима. Повине су одмах јавиле да је томе следовало наименовање хрватског бана Јелачића за грађанског и војног губернатора целе Маџарске. У додатку се јавља како се и у Бечу започела буна. Иначе су у писму разие књижевне и личне ситнице.

Осмо је писмо од 1116 октобра 1848, повелико, писано цело руком Вуковом. У њему се говори о буниу Бечу. За њу он каже да је умаџарска смутња против Словена, особито јужних“. Овдашња влада изда заповест једном гренадпрском батаљону да пође у Угарску к бану Јелачићу. Немци из Аустрије који су били у томе батаљону, по свој прилици од некога подговорени, покажу још ноћу (међу 23 и 24 септембром по нашем) у касарни, да неће да иду из Беча. Рано 24 септембра пошљу тај батаљом под заштитом других војнпка на Северну Железницу, да се отправи у Угарску. Устане бечка народна војска да не допусти шиљање тих гренадира, и упусти се у бој с војницима који су спроводили гренадире, те им отму два топа, с којим се и гренадири и народна војска врате у град“. За тим се потанко приповедају догађаји бечке револуције, убпство војног министра Латура, итд. За бана Јелачића, који се одмах с јужне стране примакао к Бечу, Вук говори да се био на три часа примакао к Будиму, куда је у први мах упућен, и да су се мпоги чудили откуд је на једанпут искрсао под Бечем. Пређе је говорено о плану да се пи Словаци побуне против Маџара. У овоме писму Вук бележи да их је растерала царска војска! „Чини ми се, додаје ту Вук, да сам Вам пређе негде напоменуо како изгледа да и сама влада, ако је ма где овде има, не зна управо шта хоће, јер се непрестано наређује данас једно а сутра друго. Влада би рада да покори и ослаби Маџаре, али би хтела да, уз то нимало не оснажи Словене“.