Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1907., стр. 54

ГОДИШЊИЦА Во

"и кажу да је отишао из Карловаца, али се још не зна да ли је стигао онамо куда је позван. Све горе и горе! А може бити да је ово све само почетак онога што се истом спрема«“.

У шеснаестом писму од !0 марта 1849 Вук јавља како је растеран и земаљски сабор у Кромјерижу, у ком је била словенска већпна, и како је објављен устав, којим су незадовољни многи, а нарочито Хрвати и Срби. Писмо је писано руком Ђ. Даничића и у њему се ређају још неке ситнице о аустријском реакционом кретању.

У седамнаестом писму од 23 априла 1849, које је писано руком Ђ. Даничића, говори сео последњим напорима маџарске буне и против Срба и против Беча.

С овим писмом настаје приличан прекид. Вук наставља преписку у 18-ом писму од 18-ог јула 1849 из Беча. Међу последњим и овим писмом Вук је биоу Загребу, у Земуну, у Београду, у Шапцу и у Јадру. Маџарска се буна била на ново осилила. О патријарху Рајачићу пише Вук у том писму „да је изгубио љубав и поверење свога народа, и говори се сад да му је министарство одузело назив царскога комисара. Он је забранио оба српска листа на овој страни, и „Напредак“ и „Вђестник“. Београдске се новине на ову страну не пуштају. Патријархове присталице издају у Земуну некакве новине под именом „Позорник“. За то и за много друго којешта на патријарха вичу тако, да неки говоре да би га требало обевити«“. Писмо је писано Вуковом руком.

У деветнаестом писму од 25 октобра 1849, које _ је писано руком Б. Даничића, пише се о личним несугласицама међу патријархом и баном Јелачићем.

У двадесетом писму од 18 новембра 1849, које је писано Вуковом руком, саме су књижевне ствари. Уза њ се додаје на неком штампаном листу шта је патријарх од цара за војводину српску искао, а Вук је Ђ. Даничићу продиктовао шта је Србима од царства дано. То је на особитом листу, писаном руком Даничићевом, који је лист писму приложен.

Двадесет-прво је писмо од 5/17 Фебруара 1850. Војводина је већ била уређена како се хтело из Беча.

ГОДИШЊИЦА ХХУГ. и 8