Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 2: да овако раде, шта ли чине тамо са подручнима својим. 25 У том писму се јавља Надеждину да се штампа Даничићева граматика. |

У двадесет-шестом писму од 13 марта 1851, које је писано руком . Даничића, говори се опет о несугласицама међу владиком Платоном (6 којим се Н. И. Надеждин познавао и о којем се често говори у многим претходним писмима) и патријархом Ј. Рајачићем.

На послетку у двадесет-седмом писму од 6 априла 1851 године, које је такође писано руком Ђ. Даничића, говори се о некој брошири патријарха Ј. Рајачића и о две брошире владике Ш]агуне, а по том о Српском Рјечнику.

Тим се исцрпљује збирка писама Вукових, нађена, у хартијама пок. Н. И. Надеждина.

М.

На послетку из ових се писама може нешто бележака напабирчити и за Вукову књижевну радњу и књижевне планове.

На првом месту ћемо узети преда се белешке о Вуковој жељи да како год увелича свој редовни приход — руску пенсију.

Кад је у Петрограду постао министар финансија. Александар Максимовић Кнежевић, брат Димитрија Максимовића Кгежевића, с којим је. Вук путовао по Далмацији и Лици, Вук се сети питања своје пенсије и у писму од 10/22 јула 1848 пише о томе Н. И. Надеждину својом руком ово: Ваше речи „Пишите обо веемљ что Вамљ понадобитса; мљсљ своец сторонм радљ старатфса о Вашемљ удовлетворенли“ храбре ме да Вас замолим о нечем великом и веома великом. Не би ли се Александар Максимовић потрудио да ми изради додатак к пенсији2 Ја знам да је Руско Царство богато и веома богато; знам да је и цар руски издашан и милостив, али само немам никога који би сезаме постарао, као онај болесник код бање силоамске што се жалио како нема човека који би га у воду спустио. Уздао сам се у покојнога Димитрија Максимовића, па,

з%