Годишњица Николе Чупића

50) А. ИСТОЧНИ НАРОДИ У ОПШТЕ

списа да би им дали више ауторитета, стављали их под божанску протекцију, или им приписивали натприродни постанак. У Египту су закони довођени од Хермеса, а свештеници су говорили народу да су нашли у подножју статуе богова најштованије главе њихове књиге мртвих и најважније комаде њихове научне литературе. У Јудеји су за владе Јошија свештеници објавили да су нашли књигу закона, други закон (деутероном) у храму. Заратустру нарочити добри анђео води пред Ахурамазду, који му даје Авесту, књигу закона «и шиље га на земљу. Крићани су приписивали своје законе не Миносу него Зевсу, Лакедемонци не Ликургу него Аполону. Код Римљана Нуми је диктирала законе Егерија, једно од најмоћнијих старо-италијских божанстава; Етрусци су добили законе од бога Талета.

У току дугог низа нараштаја закони нису били писани, него су преношени с оца на сина, заједно с веровањем и Формулом молитве. То је било свештено предање. Кад су се почели записивати, уношени су у свештене књиге, у служабнике, између молитава и обреда. Тек доцније се закони одвајају из обредника. Право је било само једна од страна религије. Пошто није било опште религије, није било ни општег закона. Отуд поред грађанске религије, грађанског друштва и грађанско право — јиз суша, потој рокол.

У Риму су први писали историју духовници. То су биле првобитно просте примедбе у хронолошком реду, писане на дрвеним дашчицама и добиле форму књиге — Уојштеп око 632 г. У њима су биле означене промене конзула и других магистрата, ратова, мирних уговора, оснивања јавних здања, плодне п гладне године, знатнији природни појави птд. Кад су те записке и летописи престали, наступили су журнали Асба-а1игла, рорић, сећа.

Оракули код Грка, нарочито у старија времена, били су од највеће важности; они су спасли многе несретне, посаветовали многе, посејали неко семе бољега знања, племенитије и чистије моралности, давали мудрим наукама и спасоносним установама више посвећење и оснажење, њихова делашност није била ограничена на приватни живот. При оснивању колонија,