Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 59

| делио продукте. Тај карактер привредно-домаћес деспотије, потпуно неограниченог Владара Фамилије, остао је увек 'и у оријенталној и у класичкој народној привреди. На истоку се жена куповала од оца, јер се оцу морао накнадити губитак те корисне 'својине — две радне руке. Код Јевреја је цена те накнаде“ била 19—14 талира а било је забрањено женити се туђим женама. ЖКена и деца били су у најстрожијој зависности од оца фамилије, који је могао продавати своју кћер као робињу, само не ван земље, могао је дати у залогу или одагнати силом. У Индији такође строга подчињеност женскиња у детињству оцу, после мужу а по смрти овога својим синовима, а ако нема синова, жена је под туторством првога мушког сродника њеног мужа. Тако јеи код Грка и код Римљана очева власт у прво доба била апсолутна; жена се куповала као и код Инда; отац је давао ћерку ономе ко је највише за њу дао. Све то, и ропство и право јачега са деспотизмом фамилије и државе чинило је те је и лични и домаћи и социјални морал био покварен. Морал старих у опште као пи њихова политика, био је еминентно милитаран (Конт). У цело старо доба највише су цењене. мушке врлине, а томе одговара и то што је Винкелман приметио да је највиша лепота и Грчке уметности више мушка него женска. х

Тако је исто био несавршен и економни живот свих античких народа. Рад су сви презирали и сви они који су од телесног рада живели, нибу, имали никаквих јавних права. Рад и трговина били су остављени нижим класама пи робовима, те се рад људски и вредност његова нису никад могли уздићи — што је све далека консеквенца оног примитивног и најјачег регулатора свих социјалних односа — спољне природе, — пошто обилна и богата природа није напрезала људску снагу и рад, те рад поред природе није могао имати вредности; а пошто се рад никад није могао уздићи, то се и капитал није могао развити, пошто је бав реални канитал био у рукама ратника и духовника, то јест био је мртав, непродуктиван, јер га они нису обрађивали. Отуд је ропски рад у старо доба одговарао оскудици капитала, која је не само снажила ропство