Годишњица Николе Чупића

60 А. ИСТОЧНИ НАРОДИ У ОПШТЕ

него и веома дизала интерес, који је тек растење привредне културе оборило. Пошто је било врло мало покретног капитала, то је сав капитал био поглавито у земљишту, стоци и жетви, а пошто је сав тај капитал био у рукама оних који нису радили — у рукама ратника и духовника — то они који су радили — робови и маса народа -— нису никад могли доћи до ка-

питала. Они су радили само да би живели, — то је.

ропски, непрогресиван рад, који карактерише не само оријенталне и класичке народе, него уопште одговара првим ступњима политичког живота свих, па и хришћанских народа. Тако цела античка привреда није могла прећи други економни ступањ — рад, који карактерише не само несразмера дужности и права, него и несразмера рада и имања, рада и прогреса. Тек је откриће Америке обрнуло односе између рада и капитала и отворило шире и плодније поље људском раду, већом количином новца и покретног капитала уопште.

Интелектуално. Онако исто као што општи контраст између апсолутног и релативног дубоко одваја стару од модерне Ффилосифије (Сотфе РћПоз. розњ ГУ 216., тако је апсолутно превлађивало на свима пољима социјалног и умног живота. На истоку је човек био под апсолутном владом спољне природе, Фамилијарног и државног деспотизма, религије и традиције — а то су све консервативне снаге, које не допуштају прогрес, и тек је сеу Грчкој, услед повољне спољне природе, човек ослободио и постао самосталан, у колико је се то тада могло бити. Пошто није било никаке релативности, која је есенцијална црта све људске природе, то није било ничега ни хуманог. Људско, притиснуто надмоћном природом, није се могло уздићи ни до базе идеалисања. Право јачега било је апсолутно те је деловало у свој својој снази. Човек са својим радоми својом људском средњом мером у свему, није могао ни добити вредности у друштву. То су одређивале другв снаге. Ни у чему се није могло држати у границама људског. Безгранично и неодређено што влада у поезији и уметностима влада и у историји и хронологији; баснословно растезање периода, не узимање у обзир правих размака и спона узрока и дејства. Главне побуде ства-

по пе падао олићеа 5 чини пољани

РУТ