Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА 61 рању божанстава биле су природне снаге, отуд узимање мушког и женског принципа, те и процес рађања главна је тачка религиозних система. Како се човек ни у чему није уздизао, то је људско достојанство било ниско у сваком погледу а то је стање религија санкционисала. Богу Финичком и картагенском Молоху жртвовани су најбољи младићи у случајима несреће и опасности а култ женских божанстава у суровим чулним уживањима. Тако код Инда, грандиозност природе, која је гушила човека, морала је створити пи наказне култове и преставе богова; све су религије одобравале полигамију, све су биле чисто националне ти најтешње спојене с државом. С превлашћу државе над индивидуом, с ауторитетом државе у свима јавним и приватним односима, с превлашћу традиције и принципа социјалног наслеђа, свакоме је још од колевке био одређен пут живота, те се према свему томе индивидуалност људска није могла развити. Отуд и превлађивање архитектуре међу осталим уметностима, која је највише везана за материју и којој највише треба колективне снаге, те се и развија онда кад индивидуалност људска није развијена. Архитектонски споменици скоро су једини монументи оријенталних народа: лабиринти, обелисци, пирамиде, храмови, палате, зидови, канали. Не само архитектура него и све уметности биле су националне, пошто је и религија која је прво и изазвала уметности, била сва национална. Што су се религије више претапале једна у другу и губиле од својих националних особина, у толико су и уметности добијале све општији тип и кад је хришћанство објавило свима народима једну веру и један идеал, престале су и националне разлике у уметностима.

Поред владе апсолутног и влада конкретног, не само у религији (жртве људи и животиња, персонификације природних сила, благотворних и рушилачких, појимања Инда да су Брамини постали из главе Брамине, Кшатрије из мишица, Вајши из трбуха, Штудре из ногу, појимање рађања и живота генијалних људи законодаваца и оснивача религија и држава Мојсија, Зороастра, Лаоце-а, Кира, Семирамиде, Ромула, Платона, Христа), него су симболизација и чулност и отуда