Годишњица Николе Чупића

62 А. ИСТОЧНИ НАРОДИ У ОПШТЕ

грубост, владале и у друштву. Казне су све биле чулне одсецање носа, језика, ушију, руке, прста); све унутрашње разлике између појединих социјалних класа, огледале су сес поља по оделу, понашању и извесним знацима

Као што је све било ексклузивно и национално, тако и ере. Јеврејп су рачунали прво по годинама живота патријараха, доцније по годинама регената. Као праве ере имали су а) од разорења првог храма 586, селевкидску 312, макабејску !43, светску (од 4 стол.) 3761 пре Х. Код Грка Олимпијаде уводи тек Тимеус са Сицилије 776, а пре тога рачунало се у Спарти по

првим ефорима, у Атини по архонту епониму, као што.

су и Асирци рачунали своје године по влади својих краљева и службених епонима. Код Римљана консуларна ера а тек од августа уобичајено ађ игђе сопаца.

Из свих тих узрока и најапстрактија наука — историја није се могла развијати, а ни замислити је као што се данас појима. Народи су били притиснути природом, религијом, деспотизмом; од свуда су их обухватале ретроградне и консервативне снаге, нарочито религија, која је светила традицију, наслеђе и прошлост, те се ни човек није кретао, као и земља што је стајала мирно и непомично према сунцу. И у Индији и у Египту, и код Вавилонаца и Асираца, Перса и осталих историја се ограничавала на генеалошки регистар владалаца и причање о њиховим појединим радњама. Бележени су догађаји само из историје свога народа а мало је се бринуло о догађајима и животу других. Тек Грци први помињу стране земље, а прагматичке историје није могло бити што је све било остављено голој ћуди и самовољи једног или неколицине и што за опажање унутрашњег реда треба висок ступањ Философске културе. Историја је била само дворска и писали су је само духовници.

П. Место оријенталних народа у историји.

Али поред све те несавршености оријенталних цивилизација, поред све мрачности и грубости сила које ву оснивале и управљале друштвима и државама њи-

ће ДАДА] а