Годишњица Николе Чупића

8 . У ње 7 +

#

~

ји

б

ГОДИШЊИЦА 175)

на остале, и њихове религиозне Форме и појмови најчешће су поред других усвајани од старих народа, нарочито Јевреја и Грка и тиме прелазиле и у модерна времена. Пратрадиције Јевреја, опште с месопотамским, узете ву у многом од Египћана. Десет заповеди, основну црту монотеизма њихова добили су преко Мојсија од Египћана; тако су исто учења о шеолу, доњем свету, о рају, анђелу и ђаволу, идеја о Месији, учење о бесмртности душе египатског су порекла, модификовани халдејским појмовима; тако исто Форме култа: жртве, пост, молитве, чишћења; њихов седморни светњак, свети дани и суботне године имају заједнички с Египћанима, Сирцима и Месопотамцима корен у мистици бројева; Финички Зебаот, седмозрачни господар 7 планета прешао је њима. У Египту се још пре Мојсија међу вишим свештеницима знало за једног бога, али је то била тајна истина, која се није народу откривала. То учење о једном богу, спојено с учењем о бесмртности изнео је Мојсије из мистерија Изиде. У тој истој школи скупио је он и богало благо јероглифа, мистичких слика и церемонија. Он је за добро света и потомства био издајник мистерија |Шилер) и дао да цео народ његов суделује у једној истини, која је дотле била својина само мало мудраца. Тако је се на основу египатске религије развио и јудаизам, прва форма потоњег хришћанства.

И Грци су добили многе Форме и појмове религиовне од Египћана. Од њихова тартарот начинили су Тартар ; од њих су узели карона, појмове о аду, елеузинске мист »рије из мистерија Изиде. Египатско је веровање у ускрс душа (мумиФикација)ј пи отуд прешло Грцима, од њих Римљанима и хришћанству. Египатске су религиозне Форме и идеје биле основне идеје и Форме п сирске, Финичке, Ффригијске и грчке религије. У учењу о бесмртности душе Грци су били ученици Египћана, али у свом миту о томе (Озирис) они су, место укочене мисли извели слику, у којој се чудном пластиком огледа процес стварања који се вечито обнавља, као год што су од египатских храмова примили наклоност великом и моћном, али су у свакој линији изражавали Финоћу Форме и мере. Нису само Египћани упливисали