Годишњица Николе Чупића

142 ГОДИШЊИЦА

да би и у тој земљи био 1454 признат за краља. Али. је не могаде дуго одржати. Племство и свештенство шведско беше озлојеђено због несавесности и распи- . кућства данскога режима. Стен Стур старији, намесник. Шведске, победи краља у једној битци близу Штокхолма. Ни његов син Хансон (1481—1513) не беше боље | среће са Шведском, јер је тек после шеснаест година | успео, да и ту буде припознат; али опет само за кратко. време. Под сином његовим Кристијаном Џ(1513—1523) | раскинута је дефинитивно унија између Данске и Шведске. То је овај способни али сурови владалац | убрзао гровним покољем, који је по његовој наредби извршен на тргу у Штокхолму, 8 новембра 1520, и који се у историји спомиње под именом „штокхолмског | крвавога купатила“. Унутра, у Дапској, Кристијан П се | старао да подигне просвету и законима побољша стање _ сељака п варошана, али наиђе на јаку опозицију од стране племства, нарочито јиландског, и свештенства, _ те мораде скинути круну и уклонити се из земље. На престолу га замени ујак Фредерик 1 (херцег од Готорпа, 1[523—1533), који беше приморан да наклоност племства искупљује повластицама, какве ни од једнога пређашњег владаоца добило није. За његово се време поче и _ у Данској проповедати реформација цркве. Ханс Таусен, дански Лутер“, и други просвећени људи разнеше по. народу нову науку. И сам је краљ био привржен овом покрету, али је лутеранство тек за владе сина му Кристијана Ш (1533—1559) однело потпуну победу. Тада“ је нова наука, на скупштини у Копенхагену, 1936, про- _ глашена за државну вероисповест. Све оно што је у Немачкој изазвало и убрзало црквено-верску реформу — глупост п неморал свештенства, нетрпељивост и материјализам цркве, тежња краљева и грамзиве аристокрације да се дочепају великих имања црквених, на једној страни; а на другој: јача образованост у. кругу књижевника и виших сталежа, као и стицање. лепших и ширих погледа на веру и њен задатак — _ све је то, поред осталог, припремило и у Данској и другим двема државама скандинавским земљиште лутеранству. Па и последице реформе беху у главном исте, као у Немачкој. Црквена је имања поделио краљ. с аристокрацијом, а један је велики део њихов раздељен