Годишњица Николе Чупића

из СКАНДИНАВИЈЕ |43

школама народним и универзитету, који јејош Кристијан 1 основао. Као свуда, тако је и ту, на Северу, нова наука подстакла ширење писмености на народном говору и религиозног васпитања у народу. =— Норвешка је за владе овога трећег Кристијана изгубила унутрашњу самоуправу и постала данском провинцијом; а у самој Данској, из једнога унутрашњег рата између нижег сталежа и племства |(Сгајгепећде), који трајаше три године, изашло је ово последње као победилац. Сељаци постадоше вињи кукавци, а грађани изгубише сва права политичка. Аристокрација имађаше сад сву власт земаљску; али се мора признати — вели један историчар дански — да су у аристокрацији оних времена биле усредсређене и интелигенција и способности. Њој припада и један од највећих синова данских, астроном Тихо де Брахе (+ 1601).

Под Кристијановим сином, Фредериком П [1559 до 1588) настадоше наново непријатељства и ратовања са Шведском, али сада већ не више због круне, но из других разлога, а првенствено због јужних провинција у Шведској „Скане, Халанд и Бохус), које је Данска од старих времена држала, и које су њој осигуравале превласт на Источном Мору и апсолутно господарство на Сунду. Сви краљеви дански од сад па до почетка ХУШ века ратоваху противу Шведске. Фредерик П је водио тзв. „северни седмогодишњи рате“, а исход свему беше узајамно пустошење данских и шведских земаља. Кристијан ТУ (1588——1648) још је горе среће био. Његове војне за време Гридесетогодишњег Рата, прво на немачком земљишту камо је ишао у помоћ протестантима, а после против Шведа којима је хтео спречити продирање у Немачку, нису само унизиле углед државе, но су завршене губитком неколиких предела северне Норвешке и острва Готланда (на Источном Мору). Поред свих ратних неуспеха, Кристијан ТУ је био врло омиљен владалац, и сматра се за једног од најбољих — нешто зато што је доста радио на подизању благостања народног, а за тим п због тога што је народ све његове недаће на бојном пољу приписивао | аристокрацији, која одиста и беше крива.

Исто је тако несрећно, ако не још несрећније, војевао против Шведске и Фредериг Ш (1648—1670).