Годишњица Николе Чупића

РРДУ . => > Га > и 2 у

144 ГОДИШЊИЦА

Шведски краљ Карло Густав кретао је двапут војску на Данску. Првога пута продре на Сјеланд и принуди Фредерика на мир |у Росхилди) 1658, по којем Данска, изгуби споменуте провинције у Шведској, с друге стране Сунда Други пут се дигао да уништи саму Данску. Али овога пута награиса. Копенхашки грађани јуначки потиснуте Шведе од својега града и протераше непријатеља из целе земље. 1660 буде закључен мир у Копенхагену, али Данска ипак не доби натраг изгубљене провинције, јер Енглеска и Холандија не пристадоше, да она држи обе обале Сунда.

да владе овога Фредерика и његове мудре супруге Софије Амалије извршене су епохалне промене у унутрашњем политичком животу Данске. Успешна одбрана престонице и земље од спољашњег непријатеља осоколила је грађанство, те се наскоро његов крупан глас чуо и у питањима унутрашње политике. На скупштини, која се 1660 састала да проучи средства, којима, би се. " осиротела и скоро пуста земља дићи могла, успело је грађанство, удружено са свештенством, и уз пркос опозицији племства, да се Данска учини наследном краљевином. Очекивало се, разуме се, да ће у уставу којим се замењује стара изборна капитулација (право племства да бира владаоца) бити донекле пи сталежима осигурано учешће у управи земаљској. Краљ је, међу тим, нашао за мудро, да сву власт приграби за крупу (акт о суверенитету од 1661), и Данска је тако постала апсолутна монархија, каква ће остати пуна два века — до 1848. Год. 1665 написан је, а тек 1709 обнародован тав. Краљев закон, који ће за све време апсолутизма важити као основни закон земаљски. Њиме је стара скупштина укинута, а управни су послови подеље«и на колегије пили министарства.

Нећемо покушавати да правдамо апсолутизам, јер се код њега свакако могу, због одсуства једног ширег надзора, дешавати чешће настрањености и злоупотребе, него код представничког система, а што је, можда, _ још важније — код њега нема поља, или нема доста пространога поља, за утакмицу способности и талената политичких, која је у парламентарним земљама — бар онамо где је парламентаризам заснован на здравој = основи и у духу народном — најјача покретна снага _

ЈЕ аи

ак“