Годишњица Николе Чупића

148 ГОДИШЊИЦА

који је норвешки народ усвојио на скупштини у АјсФолду 1814.

Поред свих спољних недаћа, у земљи се под Фредериком УГ живо радило на свима културним пољима. Морална снага народа била је јака и манифестовала се у индустрији, књижевности, уметности, па и у слободоумним политичким тежњама, које ће се тек по смрти "овога омиљеног краља (1830) свести у практичан програм једне велике политичке странке. И покрет који из Француске, од Јулске Револуције, допираше на Север, није остао без утицаја на то. Кристијан УШ (1830-1848), који тада заузе престо, није оправдао наде полагане на њ од стране либералних струја. Као намесник у Норвешкој, пре 1814, он беше слободоуман и подржаваше револуционарне тежње тамошњега народа, а као краљ дански изневерио је своје младићске идеје. Међу тим, већ се беше ушло у време, када се није могло задово"љити с појединачним законским поправкама и реформама, ма како да су нужне и корисне, као што су на пр. збиља добре биле реформе, које је овај краљ увео у финансијама државним. Карактеристично је у данској историји овога времена и то, да се општем незадовољству с попустљивом политиком краља и његове владе у питању Шлезвиг-Холштајна придружило захтевање устава и учешћа народног у управи земаљској, чиме је незадовољство појачано. Мислило се да ће се злу, које апсолутизам није био кадар отклонити, наћи лека у уставности. Шлезвиг је, видесмо, после последњег рата са Шведском враћен Данској. Али је та стара про-

винција данска већ добром половином (јужном) била по- .

немчена, а ништа није рађено да се даље одрођавање њено задржи. На против, чак се ишло на руку немачком елементу, особито племству, не помишљајући да може наступити време, када ће отуђенима постати не-

сносна веза с отаџбином. А то је време брзо насту-.

пило. Већ за владе Фредерика У почеле су се у Шлезвигу појављивати сепаратистичке тежње, које ће мало доцније постати одређеније и смелије, нарочито после несмишљеног уједињења под једну автономну управу Шлезвига с Холштајном, провинцијом немачкога живља, која је као п Лауенбург од 1815 ушла у немачки Бунд.

Што се од стране данске владе више попуштало — све 515

| | | | | | | 1 за | | 4 |