Годишњица Николе Чупића

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 149

се више тражило. „Шлезвиг-холштајнизам“ — како се онда тај покрет звао — није се задовољио тим што је лобио (1834) своју провинциалну (саветодавну) скупштину, један засебан виши суд, па чак и својег кра· љевског намесника у лицу принца Фридриха од Аугустенбурга. (1842). Тражило се још нешто више. Данска влада није могла даље попуштати, и то је 1846 објавила једним актом одређено и јасно. Било је касно. Шле" ввиг-Холштајнци су отворено протествовали, а јавно мишљење у целој Немачкој стаде на страну „потиштенога“ намачког народа Шлезвиг-Холштајна. Морало се од стране Данске приступити јачим мерама. Намесник принц Фридрих |Ноер) од Аугустенбурга би збачен и обе провинције стављене под власт енергичнога данског грофа Карла Молткеа. Народ у самој Данској пак, беше јако узрујан и гласно захтеваше устав, којим је једино, по општем мишљењу, могло бити заштићено јединство државе. |

Тако стајаше ствари, кад је Кристијан УШ, јануара 1848, умро, а престо наследио син Фредерик УП /1848——1863). Још првога месеца своје владе нови је краљ објавио народу, да ће дати устав, којим ће бити ујемчено п више слободе и јединство државно. Али то није било оно што се у Шлезвигу и Холштајну тражило. 18 марта буде на једној скупштини у Рендсбургу изабрана депутација, која ће краљу у Копенхаген однети Формулисане захтеве тих провипција. Захтеви беху отворенп п јасни. Тражило се да се од Шлезвига и Холштајна образује једна засебна и независна држава, коју ће само персонална унија везивати с Данском, и да се још и Шлезвиг присаједини немачком Бунду, као што је Холштајн већ од раније тамо припадао. Глас о томе узбунио је целу земљу. И мало и велико, од краља до последњега човека у краљевини, беше се удружило да стане на пут раскомадавању отаџбине. Али је хер_ цегствима била осигурана помоћ пз Немачке, нарочито од прускога краља, који је то херцегу Кристијану од Аугустенбурга (некаквом претенденту на престо нове _ државе) изрично обећао; осим тога, у оном времену "општег револуционарног одушевљења, које је после

ВЕШ _ Фебруарских дана у Француској обузело све европске

"земље, није се нигде тешко решавало на буну. И не