Годишњица Николе Чупића

из СЕНДИНАВИЈЕ | 185

_дотурио млађој генерацији. У најновије време, изгледа, да се и на пољу сликарства врши обрт у корист тог правца«“.')

Бити толико моћна и онда, кад су се уметност и укус већине света отпадили од класицизма п ударили друкчијим правцем, могла су дела Торвалдсенова само

_ зато, што у њима има нечег што је збиља савршено __п лепо, и што ће бити увек лепо, и увек очаравати. _____ Шта је тог Е То је, на првом месту, лепота човека у тим делпма. ___ Испод длета модерних вајара није изашло отменијег и | _лепшег лика човечјег од Торвалдсеновог Адониса, Мер__кура, Ганимеда, Пастира, Хебе, Марса, Христа, итд. Проучавањем најсавршенијих примерака јелинске скулп| туре у збиркама Рима, успео је он да ухвати идеал лепоте човечје и да га утврди у безброј дела која су по · чистоти форме п ритму линија остала ненадмашна. _ Торвалдсен није само коппрао старе скулптуре, као што __ни Гете у својој „ИФигенији“, ни Шилер у „Месипској __ Невести«“ нису коппрали јелинске трагичаре. И он је, као пи ти велики немачки песници, похађао стару школу __да тамо само види шта је лепо. Данас се иде у При_ роду, да се учи; онда је, по упутству Винкелмана п Ле___синга, ваљало ићи класичним уметницима и од њих се Њ-- научити како треба на Природу гледати. За Торвалдсена је, као п за Праксителеса, лепота. човечја у младости п снази, у извесном достојанству и отмености, које _се особине по погледима старих не могу истиснути из појма о Лепоме; и најпосле, у извесном спокојству и хладноћи, што следује појму отмености и достојанства. | Старп је прекор да Торвалдсенова дела немају _живота, да су његови кипови без душе. Колпко у том __има истине, грех је школе његове и целог оног правца __ уметности. Алп не треба ни то узети буквално, као што ___сеобично чини кад се обавештења о уметницима траже само у школским уџбеницима. Торвалдсенова дела нису __(без живота, само што се тај живот не манифестује у _онаквој јачини страсти и осећања какву укус већине __света данас тражи. Лепота никад није у смрти, него __у животу; и оно што је некад цео свет. очаравало, и

1) Возепђега, стр. 104.