Годишњица Николе Чупића

186 ГОДИШЊИЦА

што данас још многога привлачи делима тог уметника, опет је живот који, ма и благо, из њих бије. Само се не сме поред Торвалдсенових дела пролазити брзо као па каквој обичној шетњи кроз музеје, с делима других

модерних мајстора; треба подуже пред њима застати,

па да се и живот и лепота њихова осете. Тако се само може осетити ритам на телима људи Торвалдсенових, који вам годи, као што вам годи кад ослушку ујете скандирање. каквих добрих стихова, и она чедна срамежљивост која као чаробан вео штити гола тела његових муза и грација од погледа који профанишу. Многи од његових рељефа. права су песничка дела. Улазак Александра Великог у Вавилон јесте лирски еп; неколико његових надгробница могу служити као пример нежне елегпје; у великом низу рељефа с аморетима имамо збирку меких анакреонистичких песама. Торвалдсен је имао своју теорију о љубави. Она је изнад свачег у свету. Њој служе и богови и људи. Она. припитомљује лавове, језди на делфинима по мору, изазива цвеће да ниче по пешчаним пустарама, извитоперује копља из руку Марсових, урезује на стени Олимпа законе, по којима се светови крећу, итд. До краја свог живота није престајао да израђује рељефе

с аморима. У тим је пословима налазио одмора и на-

рочите насладе. Између осталог што се у току времена писало о Торвалдсену, било је и то, да су његови радови — и ако рађени по мотивима из живота старих Јелпна, и угледањем на стара дела уметности — по својим главнијим особинама сасвим модерни. У колико се тим хтео чинити некакав прекор уметнику, тај је неправедан. Један Данац, дабогме, не може нпкад бити Јелин. Ма која уметност да се обрађује, ма како да је дубоко пи

пространо уметниково познавање класичног, или којег

другог времена и света, кроз дела ће његова увек-про-

бпјати оно што он има од мајке и земље своје. У Немачкој и Данској растурају се сваке године стотине

хиљада дела Торвалдсенових. Ретке су и сиромашне, сеоске куће које не би имале, као украс, копију којег његовог рељефа. Таква се популарност може објаснити само тим, што Германци у Торвалдсеновим делима. распознају и осећају нешто што је сродно с њиховом. душом, што је њихово. Тако па пр. код Торвалдсена није