Годишњица Николе Чупића

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 193

краљеви добијали на поклон од страних, највише од

Француских владалаца, као статуета од сребра, ваза из Севра, малих емаљираних портрета, владалачких биста од метала, итд. Цео горњи спрат дворца заузима престона сала — Га заЏе дез сћеуаПег5. Дванаест скупоцених видних ћилимова, из радионице коју је у ХУП в. био подигао један Холанђанин, проткани су сликама из Сканскога рата (1675—79). Ту је и престб краљев под једним балдахином од црвене кадифе, с три сребрна лава крај себе, природне величине, који представљају три мореуза данска: Сунд, велики и мали Белт. Одавде сам отишао у Народни Музеј, који је смештен у тако званој Принчевој Палати, близу нове ошшитинске куће. То је стара грађевина у старијем стилу ХУШ в., где су некад становали принчеви краљевске породице. Музеј је постао од различних колекција које је учени археолог М. С. Ј. Томсон, око половине прошлога века, по научној методи класификовао и уредио; и које су !892 скупљене „под именом Народнога Музеја. Имаде два пространа одељења: данско (етнографско и историјско), и одељење класичне старине; та под истим је кровом и краљевски кабинет медаља и новаца. Као свуда у Копенхагену, тако су ме и овде највећма занимале данске збирке. Гу се налазе пред"мети, који илуструју живот Данаца од најстаријих времена, па: чак до пред крај ХУП века [1660). Рекох већ, да је овај музеј богат објектима из преписторијског доба. Богатијега нигде нема. Он располаже са преко седамдесет хиљада бројева, пи одавно привлачи учене људе и студенте са свих страна. А служио је и својим лепим

_ уређењем као узор неколикпм сличним збиркама по

ПРУ У Бо

| ПРИ ЦИЕ АЕ ОХ Па

Европи. Ем Гвиме; оснивалац парискога музеја „Оште“, писао је 1875 у својим „Скицама пз Скандинавије“: »Излазећи из овога јединственог музеја своје врсте, питао сам се, да ли Француска имаде што слично, и не би ли нужно било да што скорије заснујемо и ми тако поучну и занимљиву збирку“.

Можда ће кога и код нас интересовати, да сазна "што о једној тако чувеној збирци преисторијског ма-

_ теријала, те зато неће бити на одмет, ако се и овде

мало задржимо.

ТОДИШЊИПА ХХУП 19