Годишњица Николе Чупића

194 ГОДИШЊИЦА

Сав материјал из препсторијског времена распоређен је у три велика одсека (или периода) период

камена, бронзе, и период прве употребе гвожђа. Сваки _

одсек има своје пододсеке (епохе). Данска је, сравњена

с осталим европским земљама, била и у најстаријем

периоду врло насељена. То се даје закључити из обиља ·

објеката, који су овде сабрани; а може се видети и из географске карте оног времена, која је израђена на основу опсежних научних испитивања. Једна таква карта, на којој су уписана насеља људска из доба старије камене епохе, стојп над вратима друге сале. Пајстарији трагови живота човечјег у Данској не премашају време, када су северне земље у главном

имале већ садашње облике. Према том, човек је тамо.

дошао много доцније, него у гдекоје земље средње или западне Европе; и дошао је, дакле, с извесним напретцима и искуствима из старијих постојбина. Узима, се, по процени различних прилика — и ако то није потпуно тачно — да је период камена трајао у Данској

од 3000 до 1500 г. пре Хр., дакле онда када културе.

на Еуфрату и Нилу беху на врхунцу развоја и сјаја. При уређивању музеја пазило се, да се тамо где није било могућно поуздано кронолошко одређивање, предмети, ппак, што приближније распореде по својој ста-

рини. Пре свега, огромни материјал из каменог пери-.

ода — да останемо најпре код њега — подељен је на два одељка, који представљају две велике епохе: старију и млађу камену епоху.

Ми се не можемо дуже на овим стварима задржазати. И једна општа карактеристика те две епохе моћи ће, у једном оваквом напису, заменити сваки подробнији опис. А ЗЕН |

Највише грађе за изучавање старије камене епохе, у Данској, пружају сметлишта љусака од острига и костију птица и других животиња. Ометлишта ова се налазе на обалама морским, или близу њих, а образована

су од остатака људске хране. Таквих сметлишта |(КјОК-

Ккептбода тсег) има највише у заливима и Фјордовима, особито на Категату, где су за ондашњих времена мо-

рала бити богата лежишта острига. На обалама мора,

где остриге није било а беше људских насеља, налазе

се у сметлиштима археолошки објекти истога карактера,

ЕР 4