Годишњица Николе Чупића

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ

205

а осе, видели бисмо много кола, п људи и женскиња на "коњима, како иза спуштеног ђерма нестрпељиво, они "и коњи им, чекају да наш воз пројури, па да се опет _дохвате равне џаде, која се као какав бео појас пру"жила преко ливада и поља, губећи се тамо иза ту" марака, да се опет, још даље тамо, на стрмени каквог _ брежуљка, покаже; а кад би пут ударио поред којег "села или каквог летњег насеља, деца би с ограда ма"хала нашем возу, и поздрављала на: веселим клицима, "живина би се у двориштима разлепршала, а рода се с димњака подигла на својим шпроким крилима и "стала кружити по ваздуху. На више места, кроз про_планке, засијавало нам је огледало каквог језерца, или је испадао на видик какав властеоски или краљев замак. - Код Клампенборга, једног од најпосећенијих купа_тила на Сунду, примиче се пут к обали. Одатле смо "сад, све до Скодсборга, имали на левој страни шуму,

_то најпре велики забран Дирхаве |Плегсаг(еп), Кале се из подалека, сред једног зеленог платоа, белио краљев дворац Еремитаж (из 1736; а овде-онде на пропланцима забрана пили испод столетних дебелих грмова "белила се стада срна п јелена. Види се да је лов на двору краљева данских изашао из укуса; и да одавно у овим ревирима није одјекнуо ни пуцањ двоцевке, ни лавеж дресираних керова, ни дозиви ловачких рогова. У лепом ловачком дворцу, који би умео причати о сјајним излетима веселе момчадије и гиздавих дворкиња из ХУШ в., па казати можда и какву ппкантну анекдоту, "данас је пивница, где се свак одморити и заложити _ може. А брзоноге срне толико се припитомише и наикоше чак и на тутњаву железнице, да их је врло "мало узнемирио наш воз, када је онуда продахтао. Погле би само усплахирено главе и погледале нас својим Ек рупним, интелигентним очима, па би се опет сагле да Бр“. пили би наставиле да чешу о стабла своје витке вратове. Само би јелен, из њихове гомиле, уздигнуте г. аве подуже презриво за нама гледао. С десне стране, уз наш пут, низали се без прекида летњиковци тмућних Копенхажана; а час по добивасмо и слободан лед на море; но најдуже нам је само просијавала, реперила његова плаветна пучина кроз лиснато