Годишњица Николе Чупића

206 ГОДИШЊИЦА

грање п кроз просеке између вила... Све беше тако живописно, тако свеже, да се од прозора одмицао нисам. Хлађан морски поветаклониринаше, напојен мирисом са ревединих бокора ијасминових џбунова, које је на пролету кроз градине растресао, и ћарлијао ми око лица.

Сва је Данска питома и обрађена, али нигде нема толико културне красоте, колико на овој страни Сје-. ланда, поред Сунда. Обала од Копенхагена до Хелзингера, у дужини 50 километара, прекриљена је шумовитим брежуљцима, засејаним пољима, питоричним рибарским сеоцима и сјајним летњиковцима; али је. убав и цео предео од мора, к западу, до иза језера. Есрома, Фуреа и Баксверда. Као да се човек и природа надметали, ко ће више обдарити тај крај. Две га железнице, двоструког колосека, опасују; а равни тосеји, за какве наша Србија још не зна, засађени брснатим дрветима и цвећем, цртају по целом том пределу, | као по каквом џиновском енглеском парку, различне_ геометријске фигуре. Хиљаде вила, различних сгилова, с фантастичним крововима, чардацима и кулама, расејане су на све стране. Негде су груписане као каква. повећа насеља, а негде расуте као зрневље од раскинутог ђердана, поред друмова, по узвишицама и стрмним обалама споменутих језера. Половина данске престо- | нице проводи лета у том рајском пределу, који је због. тога, може се рећи, део њезин. ј

У Скодесборгу бесмо већ око девет часова изјутра. По присоју брежуљака који су овде доста високи дижу“ се куће, с пространим верандама и ћошкама; и чисто. бих рекао да се препињу из градина и иза својих лепих ограда, да би зар виделе што више мора! Место је ово чувено с дивотна погледа на море. Остали смо. цео дан ту, а провели смо у хладу, на тераси хотела „Код морског купатила“ (Себадсхот), посматрајући плаво. море и његове несташне таласе; а кад би ми очи заморило треперење светлости, читао бих приповетку Холгера Драхмана „О норманском принцу“, где се стиховима заносне музике прича, како је некад некакав дански кнез довео однекуд, с наших страна (из Илирије), једну лепу, али самовољну, горопадну кнегињицу, па како ју је упитомио и привенчао себи. Скодсборг с правом ужива леп гласе. Ту је Сунд најширу

и . “ из