Годишњица Николе Чупића

МИ 13 СКАНДИНАВИЈЕ 92007

Обале се Шведске не виде, те море изгледа бескрајно; = а кроз прозрачну и светлацима проткивану маглу, која ___све мађионише и увеличава, и у којој се састају и ме__- тиају два плаветнила, небесно и морско, мотрисмо у ___ даљини белу плажу острва Хвена, на ком је учени __ Данац из ХУП в., Тихо де Брахе, имао свој чувени ___ дворац Уранпјенборг и опсерваторију; и гледалисмо ___како се велике једрењаче и рибарске лађице нијају на __меким валима. Чинило мп се од оних; да су некакви __ вилинстани; а од'ових, да су некакви гломазни ла___будови из старинских прича, и да плове по азурној _ неизмерности, између неба и земље. Оптичку ми је __ илузију подржавала и гостионична музичка капела, ___која на противном крају парка извођаше на својим ___ инструментима романце од Вајса (Ууеузе, 1774—1842), __у чијим мелодијама има питоричности, свежине и шти__ мунга данске земље, — као и неколике романтичне пи___јесе Ј. Хартмана (1809) и Нилса Гадва (1818). Тада ми ___постаде јасно, зашто се романтика упорније одржава · у Данској, но другде, и како су се ту могли родити __Андерсен, и писац књиге коју сам у руци држао. -- Истога дана пред вече отидосмо из Скодсборга ___ железницом у Хелзингер |Елзенер), варошицу која, зна ___се, лежи на северном крају Сунда, онде где је овај | "најужи и где се стапају два мора, Источно (Балтичкој __и Категат. Путовали смо пешто више од једног сахата, __а кроз сценерије исте, као и до Скодеборга — сје__ландске. Само што је тада, под ноћ, све имало нечега спокојнијег и свечанијег. Сунце беше починуло; али __онамо, на Северу, заостане увек по заласку његову ___ некакво руменило, што још задуго бојадише целу околицу, испуњавајући је чаробно рујним сутоном, кроз __који се далеко види и у којем дрвета, куће, брегови ____ не престају бацати сенке. Лети, и када је ведро, онамо __и нема праве, наше ноћи, него ноћни сутон ишчезава Е- у јутарњем свитању. У Хелзингеру се задржасмо на _ преноћиште, и тада доживех јединствено задовољство, да ____с прозора гостионице посматрам стари замак Кронборг _ баш у исто доба ноћи, када је Хамлет сагледао прилику " свога оца и чуо језиву причу о смртп његовој. Црна силуета замка и високих му кула одрисавали се на видику; "а смора подухиваше доста свеж ветар, рашчешљавајући

МИ

Би

У Ги

+

оу

ла о.

У

И бо = И