Годишњица Николе Чупића

% МАУ, “.

208 ГОДИШЊИЦА #35 У

сиву маглу у праменове, који су се затим, као парчад поценаног невестинског превеса, повијали поврх зидова "и преко терасе старе грађевине. Тада ми у мислима оживе она сцена из Шекспира: чинило ми се као да гледам,

како Хорацио пи Марцело, онамо на терабви, преплашено

задржавају својег пријатеља, да не пође за Духом који га зове; пи као да слушам причу о злочину. И некакво __ нелагодно осећање проже ме свега, јер и:

»Тће уегу расе ршз Фоув ог Чеврегабоп МуићоџЕ тоге тобуе, шбо еуегу Љгаш, Тћаћ ТооКкзв 50 тапу Гаћотав (о ће веа · Алпа ћеагв # гоаг ђепеађ...<“)

Сутра-дан, 16 јула, после сунчева рођаја, Кронборг. и Сунд показаше нам се у веселијем, лепшем руву; с оне стране мореуза, који ту није шири од четири километра, виделе се у јутарњем, пријатном зеленилу обала Шведске, и куће шведског града Хелзингборга. Кронборг је зидан крајем ХУГ в., и после једнога пожара Кристијан ТУ га обнови и опточи бастионима

(1633), с којих се данас опаљује по један топ, кад год

какав страни брод туда наиђе. И овај је замак у стилу холандског ренесанса, с познатим немачким забатима, и високим торњевима с терасама. Данас је касарна, једино интересна због предања, која су везана за то место и зидине ове. Овим приче коју је Шекспир узео за потку свом ђенијалном делу, постоји још и бајка, коју је Андерсен начинио популарном и ван Данске: да у подземним сводовима тога старинског двора онамо где нико живи навирити не сме — спава хиљадугодишњим сном народни јунак Холгер Данац (Оглег). Дуга, седа брада повпла му се преко каменог стола, на који се налактио; а десница му почива на мачу који ће исукати, кад се једном на глас да му је отаџбина у големој опасности, пробуди, и похитати да растера непријатеље њене.

Хелзингер је данас варошица од 13.000 становника и прилично живо трговачко место. Ту је саобраћај са Шведском развијен. „Бакови“ одржавају свезу између

#) „И само место по себи, без икаква другог разлога, испуњава сваки | мозак очајањем, кад се погледа некодико хвати дубоко и чује ако море _ доде бучи,“