Годишњица Николе Чупића

62 ~)

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ

| 5 ЈИ најпросвећенијим, вишим класама скандинав_ ским говорило се и резоновало о Штраусу п Фајербаху, _ као што се о њима говорило у средњем, тесногрудом сталежу Немачке око четрдесетих година. Стјуарт Мпл, Дарвин, Херберт Спенсер, једва ву по имену били познати. Позивитизам и еволуција беху силе које Скандинавија није признавала. Ништа се није знало о ен"глеској поезији, из времена између Шелија и Свинборна; а што се тиче Француске литературе, најновија, општа мода била је осуђивати Виктора Ига п друге песнике романтичне школе, које је Хајберг, ондашњи диктатор у питањима укуса, називао гомилом "разбојника! Није се ни мало разумевало, колико је важно то што су Француска приповетка (роман) и Фран"_цуска драма одавно напустиле херојске и легендарне теме, и црпле своја градива из савременог живота, _ којега бу сами писци били очевидпи и који су они, · боље но живот ма којег другог времена, у себи самима могли изучавати... Дуго је изгледало као да за __ књижевности Севера неће имати никакве користи од | научног напретка у нашем веку.“

И док се цео духовни живот тињио, као што се

бо ~

биљка тињи и закржљава у затвореном суду, у који "свеж ваздух не допире, — преовлађивало је некакво _ осећање самољубља п задовољавања са собом. То није | било весело, шумно самољубље, јер су велике несреће _ ожалостиле срца људска, свалиле с тежином на душе _њихове, и ако се гледало на те несреће као незаслу| жене и грозно неправедне. — То је било суморно, споДојно задовољавање са собом. Људи су се варали надом "да ће се почињене неправде ускоро загладити; ужи"вали су у симпатијама које им је јуначки отпор у свету | одмарали су се на ловоровим венцима, и _успавали се. И док су спавали, сањали оу Образованп, а још више полуобразовани сталежи, у Данској и Нор"вешкој, сањали су да су они срж а сањали су

||- 2. у ј 6 | | | ћ | |Г +

(4

4

| евер који је водио пи за ствар човечанства, и а и будили су се... у оковима, немоћи и не-