Годишњица Николе Чупића

(2 5

ГОДИШЊИЦА

5

Онај који је имао смелости да први народима. у Скандинавији укаже на опасности, које им прете; да им. отворено, куражно, разголити слабости и мане њихова карактера; да их позове да се пробуде и да виде, куда. у духовном напретку други народи одмакоше, док они. спаваху, — беше главом тај ђенијални критичар и есе-“ јиста, Георг Брандес. А песници који су северну књижевност извели из узаног круга сиже-а и мотива романтике и сеоске идиле, на пучину широког, бурног, · реалног живота човечанског, живота који је пун и пре-_ пун много важнијих и озбиљнијих проблема и питања, _ него што их у романтици п идили имати може, — беху. Ибзен и Бјернстјерне Бјернсон. Та два човека при-_ падају исто толико данској, колико и норвешкој књижевности, али је удесније да о њима говоримо кад будемо у њиховој отаџбини, где сам био срећан да их и ј ја видим. |

|

Георг Брандес (рођен у Копенхагену 1842) данас је _ европско име; а и у својој отаџбини је уважен. Сви _ млађи, најбољи књижевници и песници дански — Хол-. гер Драхман, Софус Шандор, Јакобсен, Ерик Скрам,. Х. Банг, Понтопидан, и други — његови су ученици.“ Од њега је пошло најновије време књижевности скандинавских земаља, јер је он отворио те земље идејама и погледима, за које се раније тамо није знало, или се, као за отровне и кужне идеје, није хтело знати; као што је он највише урадио, и да се образовани европски свет упозна, с одличним производима северне. књижевности. Књижевност малога данског народа заузима данас лепо и видно место у општој европској исто-_ рији цивилизације, а зато има доста заслуге Брандес.. Он је најбољи пример, како велику услугу отаџбини и народној књижевности може учинити један критичар. Али пут ка успеху и победи није био лак. Беше то у“ зиму 1871, кад је Георг Брандес, као приватни доцент на копенхашко ом универзитету, држао своја прва предавања из нове књижевности западних европских народа. Она су била необична, изненадила су и изазвала велику буру. Готово се јуришало на слушаоницу његову, а по читаве сахате стајало се на пољу, на киши и снегу, само да би се уграбило места. Преко целе недеље ни о чем се другом није с дивљењем и узбуђе-

пи ––_____________