Годишњица Николе Чупића

о мо

ПРВИ

струје у литератури ХЛХ века“ и обухватају време до 1848, и која ће мало ком образовану човеку. бити нос И 3 позната, — Георг Брандес је штампао безброј вњига, | дужих или краћих есеја, књижевних монографија, кри-_ тика, Он је писао о сваком већем и оригиналнијем = мислиоцу ХЛХ века, о свакој важнијој литерарној по"јави код европских западних народа, и код СОкандинаваца Ако јеу својем књижевном радикализму кадгод и претеривао, мора се, ипак, поштовати узвишени циљ који је увек имао пред очима; племенитост ње- _ гових осећања, духовитост и лепота његова писања; јунаштво с којим увек стоји на бранику слободе научног испитивања, истине и човечности. |

УШ

На путу кроз Данску, и док сам се бавио у Копенхагену, често сам помишљао на нашу земљу и на = нас Србе. Данска је мања од наше отаџбине — ако не рачунамо и оне њене далеке земље, које су у економском и културном погледу засебне и независне, а у политичком тек овлаш за њу привезане') — јер нема

-.

) Те су земље; а) Острва Фероерска (Еаегтбег), 360 километара северно

од ес а више од хиљаду далеко од Данске. Има их, које већих

које мањих, 17; сва скупа заузимају 1300 км. а броје 11. 000 становника. _ Њих су населили Норвежани у 1Х веку и припадала су Норвешкој све до 1814, кад су приликом одцепљивања Норвешке од Данске, као и Исланд, -

остала — вели се случајно, јер се при преговорима заборавило на њих —

"овој држави. Фероерска острва подчињена су непосредно Данској и састављају један њен округ, који је уређен као и осталих осамнаест округа, али су. економски и културно због велике им даљине скоро сасвим независна. —

6) Исланд, који лежи 560 километара северно од Фероерских острва. То је

острво скоро трипут веће од Данске. Пространо је 105.000 км.“ а има само = "80.000 становника. И ову су земљу населили у 1Х в. Норвежани, и била једо ХИЛ в. независна, племенска република, Тог века је наново потпала под

Норвешку. На Исланду се, као што је познато, развила раније но игде на

другом крају у Скандинавији, богата народна књижевност. То је отаџбина _ Ееде (старије и млађе). Становници се баве сточарством, особито гајењем оваца, риболовом и птицоловом; и говоре једним старијим норвешким дија-

лектом, на ком им је њихова доста богата књижевност. Исланд је економски

и културно независан. Политички односи његови и Данске уређени су једним _ законом од 1871, а нарочито Исландским земаљским уставом од 1874. Исланд

има свој парламенат од 36 чланова, од којих '|е бира Краљ; парламенат —

кад се састане да ради, подели се на горњи и доњи дом — и Краљ (преко

једног свог одговорног министра) чине законодавну власт. На врху извршне власти стоји Врховни Старешина (Гапавћоуфто). И судови су исландски не-_ зависни, али је и за њих Касациони Суд, у Копенхагену, пајвиша инстанција. В) Колоније данске на Гренланду заузимају простор — на западној обали — _

од 88.000 км. на којем живи до 11.000 Ескима који се баве риболовом, и но хране рибом. Трговину тих колонија држи данска држава као монопол, који јој је доста пробптачан. Главни артикли који се отуда извозе јесу: _ криоли М Ра

.: к 3 х +