Годишњица Николе Чупића
ПИ Ур
-
-
~
из СКАНДИНАВИЈЕ #95
више од 38.300 (Ј км. и 2,404.770 становника, док Србија заузима 48.300 (1 ЕМ. простора и 2,624.318 душа. А како ниско, по културном напретку, стојимо ми испод Данскег Осим свега што у Копенхагену видесмо, то би нам могли још и неколики статистички бројеви показати. И Србија и Данска су агрикултурне земље; од земљорадње и гајења стоке живи највише народа у једној, као и другој. У Данској се бави земљорадњом од прилике један милион становника (по попису од 190!: 971.894), а у Краљевини Србији два милиона. Србија има њива 1,248.203 хектара, пашњака и ливада 325.644 — ако се на нашу званичну статистику ослонити смемо; колико простора шуме захватају, не зна се, јер се још није доспело да се и тај рачун води. Данска има (по попису од !881) у њивама близу колико и Србија 1,240.200 хектара; пашњацима и ливадама 1,537.000;
"шумама 205.000, у пустолољинама и обОлатиштима
670.000. Ова се последња цифра смањује сваке године, благодарећи живом настојавању владе данске око засађивања шума и утврђивања западних јиландских обала, као и енергичном раду „Друштва за пошумљивање јиландских пустопољина“, које је основано 1866.
Ако још кажемо да је данска врло плодна земља
пи да су јој због велике атмосферске влаге особито
бујне ливаде и пасишта; али да и Србија спада међу благословене земље, и да је она уз то богата шумама, металним рудама, каменим угљем, у чему је Данска врло сиромашна [у шумама има само 5'/, земље, иу том је погледу Данска једна од најсиромашнијих зе6маља. Од руда се вади нешто мало гвожђа на Јиланду; а каменог угља има само на острву Борнхолму, и то
незнатне количине. Данска увози са стране угља за 28—30 милиона крунај; и кад додамо, да су пољопри- ·
вредне прилике код нас боље него тамо, већ и зато
што онамо још маса земљорадника држи земље под кирију, и што '/, (по вредности) агрикултурног ареала
_ (употребљава се за Фабриковање соде), сува риба, рибља маст (Тћгал) и коже, __нарочито од морскога пса. — г) Колоније у Западној Индији. То су три мала
острва: Св. Јован, Св, Тома и Св. Крст (56. Сто). На њима живи до 34.000
душа. Најважнији су продукти памук и шећер. Св. Тома има изредно приста-
ниште, те је због тога постао средиште свеколике трговине у Зап. Индији. _ Становници су већином Црнци пи мулати, и говоре енглески. Управа је у ру-
кама једног гувернера.
ГОДИШЊИЦА ХХУП - 7 15