Годишњица Николе Чупића

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ 3

налазио уз краља Милана. | згодно се придружују белешке мајора Ст. Грујића, штампане у исто време, у којима _се црта рад Шумадијске Дивизије. И једно и друго лепо се попуњава искреним, незаинтересованим 6белешкама д-ра Михаила Марковића који је управљао санитетом у Моравској Дивизији.) И сам памтим не мало из онога времена. У поменута три писца има пуно бележака о појединостима, записаних утисака који су као Фотографски снимци тренутака. Све заједно даје драгоцену грађу да се рат промотри у потпуности свога психолошког постања, тако да видимо откуда је дошло зло које се у њему показало. Нас и онако не интересују мртве појединости војних распореда него рад- команданата, официра, свију без разлике, из којих се саставило познато нам опште зло.

Позније је о „Српско-бугарском рату“ г. Слободан Јовановић публиковао своју изврсну расправу из дипло_матске историје. Ту је, по дипломатским оригиналним изворима, насликан ток тога спора у европским канцеларијама и у јавности и прегледно и јасно.“

У овим листићима намера је моја да изнесем оно што још памтим из тог времена о унутрашњим нашим кризама и о питањима и мислима што су се онда претресали. Хотећи да објавим оно што сам знам поуздано, што је, у осталом, данас непознато, нисам се хтео пуштати у удаљеније а мени лично мање знане стране истога предмета. С тога нека у овим листићима нико не тражи потпуности.

1) Белешке Д-ра Ва. Ђорђевића штампане су у Отаџбини ХУ—ХХП у засебним чланцима.

2) Сливница. Рат Србије и Бугарске 1885. Операције шумадијске дивизије. Београд 1887. |

3) Др. Михаило Марковић. Моје успомене. Београд 1906,

") Слободан Јовановић. Српско-бугарски рат. Расправа из дипломатске историје. Издање Мите Стајића. Београд 1901. Овоме је спису као одзив чланак д-ра М. Ђ. Миловановића „Пловдински преврат и српско-бугарски рат“, штампан у »„Делу« 1902 и засебице. С истим предметом је, на послетку. у вези и дело Гојка Павловића, судског мајора, „Бугарска и Источна Румелија. Њихов међународни државо-правни и политички положај од 18576—1587 године. Београд 1907.“

| | 1«