Годишњица Николе Чупића

~

ГОДИШЊИЦА за Нова ситуација на Кад је настало сједињење Источне Балканском Полуо- Румелије с Бугарском, Србија се већ Пи налазила у прекинутим одношајима с Бугарска м граничне _ Бугарском, и нити је било српског зараспре. Прекид од- ступника у Софији, ни бугарског у ношаја због Брегова. Београду. На оба места отправљали су текуће послове мали чиновници. Поред све своје лепоте и идејалности, словеноФилске теорије још нису могле да се примене у практици. У Србији се није могло да превиди да је постанком Бугарске, с врло претенциозним географским програ-

мом Сан-Стефанскога Мира, умањен углед Србије на .

Балканском Полуострву. Бугари опет нису могли да забораве да су нови српски окрузи: пиротски, нишки и врањски били већ под Ексархијом, и чинило им се да је њиховој народности учињена неправда тим уступком. Ма да је српском народу Берлински Уговор аустријском окупацијом Босне срце ишчупао, Бугарима је због тих округа и због одузете им Македоније кривље било на Берлински Уговор него Србима. Ондашња суревњивост међу Русијом и Аустријом преносила се на Србију и на Бугарску. Аустрија се упињала да добије што јачи утицај у Београду. Русија је кроз официре и министре имала тако рећи пола владе у Софији. И колико је сан-стефанска Бугарска једнако заносила људе у СоФији, толико је бугарско разметање Сан-Стефанским Уговором још једнако раздраживало родољубље у Београду. | | | Под владом М. Гарашанина у 1884 опет се, први пут после Берлинског Мира, почело живље мислити о дужностима Србије на продужењу и систематичном раду српске пропаганде у Турској. У то је време писац ових врста размишљао да српској пропаганди одузме њен дотадашњи кријумчарски и револуционарни начин и да је упути на правилан рад, сагласан с турским законима, којим су се толико користили Грци и Бугари за своју народну идеју у Турском Царству. Он је онда послао потпуну збирку српских школских књига на цензурисање у Цариграду, трудом и старањем просветног радника Призренца Петра Костића. Намера је била да се тим путем српским школским књигама отвори правилан пролазак преко границе, те да се не