Годишњица Николе Чупића

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ )

уносе, као дотле, кришом. На пропаганду је први пут 1884 буџетом одређена јача цифра од 100.000 динара. Краљ Милан је жалио што престоница Србије није премештена у Ниш, ближе средишту Балканског Полуострва и у разговорима се у двору претресало то питање и жалило на тегобе у великој потреби зграда које су спречавале његово извршење.

Одношаји међу новом кнежевином Бугарском и Србијом били су одмах с почетка Формално исправни,

а у ствари затегнути и раздражљиви, као што увек

бива кад несвршена распра изнутра ко. ђе, ма колика била воља да се она заборави. Кад је 1883 у Гимочкој Крајини у Србији букнула

" буна, Бугарска је примала бунтовнике и давала им

склоништа поред саме границе, тако да су од онуд могли виђати своје куће и рођаке. Граница се ноћу често прелазила, и око тога је било међу Софијом и Београдом преписке у 1884 и 1885, до самог рата. У лето 1884 Бугари отму неку земљу покрај Тимока на Брегову, отеравши силом с ње српску граничну стражу. То је краљ, Милан поменуо у прокламацији којом је 2-ог новембра 1885 рат отворио као и „повлађивање и отво„рено подстицање осуђених издајника земље у њихоувим бунтовничким покушајима, управљеним против »унутрашњег реда краљевине.“ Отмицом Брегова заоштри се гранични спор међу Србијом и Бугарском, око којега су се и после две три комисије бавиле. Кад је 1884 дошао глас у Ниш (где се влада на скупштини бавила) о тој отмици, влада се саветовала шта да ради. Једни су мислили да се јачом силом Бугари истисну с оне земље. Тако је мислио и пок. М. С. Пироћанац, који није био у влади. Из мирољубивости надвлада мишљење да се не употребљавају јаче мере, али се доведе ипак до тога, да се ускоро по том из Софије ода-

"зове г. Б. С. Симић, који је онда у Бугарској заступао Србију. Била је о томе предмету и интерпелација

у свупштини и претрес о њој с бурним одобравањем Гарашаниновој влади.) Тако се ушло и у јесен 1884 и

1 Интернелација о досадама емиграната из буне 1883 године штампана је у „СтенограФским белешкама Народне Скупштине за 1888 годину“ стр. 504. М. Гарашанин је одговорио одмах. Питање Бреговско у овоме је. После ограничења Србије у 1833 години Тимок, којим је онде граница, промени корито