Годишњица Николе Чупића

б ГОДИШЊИЦА

1885 годину с прекинутим одношајима са Србијом. зиму 1884 кнез А. Батенберг се обраћао непосредно

“

краљу Милану с предлогом да се Србија и Бугарска

измире. По налогу краљеву ја сам био склопио предлог ноте у четири пет ли тачака, којом би се расправили ондашњи заплети. Нота би се та међу владама измењала, пи тиме би се васпоставили међу државама правилни одношаји. Памтим добро да је на нашој страни све било свршено. Бугарско министарство није хтело да прими тај кнежев посао с изговором да је рађен мимо владу. Имам записку како ме је пок. М. С. Пироћанац корио 93 декембра 1884 што не опровргавамо белешке ау-

стријских листова како тобоже ми (влада) из Београда

нећемо да се миримо, јер влада бугарска не одобрава |

посао кнежев. Ноту сам измирења међу тим, био са- | ставио ја сам. М. С. Пироћанац је ценио да су наши

предлози добри, али нас је саветовао да пристанемо на преговоре с бугарском владом у начелу, по том да

држимо свој предлог, али човека у Софију да не ша-

љемо. Ипак се ствар на томе разбила. Нама су у Бео-. граду говорили да је тобоже Руско Пос ланство дознало да се Србија и Бугарска спремају да се помире, па да. је споразум у последњем тренутку покварило !

Довољно да се с тим уђе иу 1885 годину и да се.

та затегнута ситуација међу Србијом и Бугарском за-

текла кад је мајор Николајев 6-ог септембра 1885 из-

вршио у Пловдину збачење автономнога старештва

и позвао кнеза Александра Батенберга да прими власт над Источном Румелијом и да је сједини с Бугарском. _

Политика краља Када се ово свршавало у ПловЕ З- 4 Ка 6 По сештем- | дину, краљ Милан се КИ десио у б 5 кораци Пн Београду. Прошао је 6-ти, 7-ми и 8-ми септембар, три пуна дана, који су у

осталом требали да се разбере и утврди шта се то учинило

у Источној Румелији. Од краља Милана и из Београда није још било никаква јава. Краљ је смишљао и по свој прилици обавештавао се. Бавио се тада, колико памтим, ударивши неким јазом у лево, и остави на десној (онда лека страни неке земље и караулу. Турци никада Србији нису спорили право на ту земљу“

Није тако чинила Бугарска, и стане тражити себи земљу с десне зване Ти-_ мока, без обзира на граничну линију од 1883.

Х =: