Годишњица Николе Чупића

~

БУРАРСКО- СРПСКИ КАТО и ОВОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ

у Бечу. Прва депеша нашега цариградског посланика, Јеврема Грујића тек је од 7-ог септембра. Ј Грујић јавља М. Гарашанину да је „буна у Пловдиву од јуче. „Војска је уз усташе. Губернатор притворен. Прогла„шено јединство са Бугарском.“ На ту је депешу М. Гарашанин 8-ог септ. пред подне одговорио ЈЈ. Грујићу наредбом „да се стара да дозна што пре о намерама „Порте и да јави одмах телеграфом што буде дознао.“ Истога дана у поноћи Ј. Грујић је одговорио дугачком али празном депешом, јер је тог дана вас дан било у султанову двору саветовање без резултата. Ј. Грујићу тој депеши напомиње како су се Аустрија и Русија договориле да деле Турску, Аустрија кроз Босну а Русија кроз Бугарску и Источну Румелију; како се Турци омишљају не знајући шта да раде, јербо се бугарски кнез тога лета виђао с аустријским царем и с руским министром иностраних дела. Може бити да је најзнатније што у тој депеши Ј. Грујић јавља како му је руски посланик А. И. Нелидов тога дана казао: „Ако пошљу војску, Турци су пропали.“

Не знамо шта је М. Гарашанину јављано с других страна, али је ваљада истога. 8-ог септембра имао и депешу од краља Милана како се враћа у Београд. Краљ је, доиста, приспео у Београд у 1. 16м. по подне д-ога септембра, засебним возом. Одмах по доласку држан је Министарски Савет, и одмах су наређене ванредне мере. Тако указима још тога вечера, 9-ог септембра:

1. Војска је стављена у ванредно стање;

9. Народна Скупштина је сазвана у Ниш, на дан 19-ог септембра;

3. Обустављена је слобода говора и штампе и установљена је цензура за оно што долази са стране.

Осим договарања с Минпстарским Саветом краљ Милан није се у Србији више ни с ким договарао ни ради обавештења разговарао ни о политичкој ситуацији ни о мерама које треба предузети. Министарском Савету је онога времена био председник Милутин Гарашанин. Остали су портфељи били распоређени овако: Правде: Ђ. Павловић; унутрашњих дела: Дим. Маринковић; грађевине: Коста Протић, привреде: Драг. Рајовић ; просвете: Стев. Д. Поповић; финансије Вук. Ј. Петровић, и војни: Јов. Петровић.