Годишњица Николе Чупића

РУМ ПР ИКА

НПР НФИРРЕГУ У “ Ру, “

ПР У тА

ер а

зе ~

--

_ повратили и наново заузели Шарампов.') Ту је Давиду

,

УСТАНАК У ГОРЊЕМ ИБРУ И ПО КОПАОНИКУ 48

_ друго мишљење Андре Гавриловића о нападу одреда

Станоја Главаша на Мавриће, нарочито на кућу Деме

"_ Амета — (овића) који је имао — како се прича —

девет синова, које су устаници затрли све до једног "детета, па и њему су једно око ножем изболи — не

"може се узети као тачно. Доиста о нападу томе прича _ се врло много у овоме крају, али из свега тога при-

чања излази: да су и вође и војници били сасвим друге личности, и да се је догађај десио позније, а не године 1806 као што ћемо се допније уверити. |

О Бојевима, као пи личностима, на овој страни мало је што до сада познато. За напад Цукићев на Бањску сазнајемо тек од странца Пуквиља, који је после неколико месеци прошао Рогозном за Бањску, и на пб миље ишао поред српске границе. Међутим у народу је још жива историја о боју на Шарампову |Врелу), где је командовао бимбаша Радисав Малкић. Турци су — прича се — нападали упорно, наши су одбијали нападе јуначки; али најпосле насиле Турци, стану ускакати у шанац, а Срби почну уступати и бежати низ ону страну поврх Власова ка Рајчеву Крсту. Турци су сузбијени тек на Влашкој Равни. Одатле Срби су се

Мијаиловићу, из Мрча, један Турчин сабљом пресекао пушку на рамену. С Давидом био је и брат му Миливоје. Свакојако биће да су ове године Турци растерали

__ и поробили збег на Копаонику. Разбивши до ноге Србе

=

Ју РА

1,5 у

МЕ У њ

на Драмићу, или како владика шабачки Њерасим каже на Дежеви, Турцима је било с те стране обезбеђено

_ залеђе, и они су учинили један испад у ибарску до_ лину и на Копаоник. Из Новог Пазара дошли су Турци "на Попово Поље, где им је био логор, и одатле напали __на збег изненада. Побили су много нејачи, и поробили

_ много робља све до Великог Јелака; али тамо нису

+ смели ударати, него су се вратили натраг, водећи

1 Карактеристична је ова анегдота са Шарампова: У оном метежу и

2 р- забуни када су Турци ускакали у шанац, Милош Бучки, синовац Радисављев,

запита га: „Чико, куда ћу коња А он му одговори: „Попни га на Буквујсби