Годишњица Николе Чупића

4 ГОДИШЊИЦА ЊЕ

=

робље са собом.) Вредно је поменути неке жртве које ) су ту допале ропства као и њихове доживљаје у роп- Е ству. Жена Саве Ћипурије, из Белог Брда, заробљена, _ је у збегу пред Великим Јелаком, одатле одведена | у Мостар и продата неком Турчину, у кога је робовала . три године, радећи све кућне послове.- Као Роа улучи згодну прилику, те утекне из Мостара и после три месеца бежања, преко Београда врати се својој | 3 кући — мужу. Породица. Саве Ћипурије сада је изу- | мрла. Други случај. Илији из Остраће — шукундеди садашње породице Ивановића из д. Бреснице (ср. прок.) . — заробљено је шест кћери, а о њиховој судбини ништа, се даље незна. Из Црешњице заробљено је двоје деце — брат и сестра. Доцније сазнали су за њих да = су у Лесковцу, и Сима Петровић, отац Бурђа из Ковизала, отишао је тамо да их избави и врати кући; | али, када дође у Лесковац, нађе обоје да су потурчени, _ те их није могао повратити. Још је занимљивија судбина породице Милоја Пантића, из Слатине, који је био у рату војник — по свој прилици у Горњем Ибру у. 5 шанцу, или на Рогозну — а жена му с дететом у | Збегу на Копаонику. Турци су тада заробили Милојеву жену Милицу и младолетног му синчића — Милету. Заробљена Милица продата је неком Јевреину за 1!2 гроша, а с малим Милетом шта је даље било не зна _ се. Доцније, пошто, је свршен рат, Милоје сазна за жену Милицу, откупи је од Јеврејина, и доведе наново кући. Обоје су доцније умрли у Слатини. Колико ли је ова- _ ких жртава постигла тако горка судбина, а које су "данас већ заборављене 227 Колико ли је још јуначких подвига и напора, које подношаху Копаоничани и Горњо-Ибарци за своју одобРА а скрива данас тама | заборава ! 2 с АИ Јамачно, последица је овога робљења турског по Копаонику, да се збег плу одатле, и да се нејач . склони и настани по жупи, Морави и по Левчу. Скоро. сви причају о томе и казују села где су им стари ул

Рм“ ај ~,

ћ

И

Ена Венањи Јелаку, на Копаонику, била је тада у збегу као девојка 5

Стаменка од породице Кадића из Лешка, а мати Радојице Слепчевића из За- |

манице, која се удала за Стевана оца Радојичина, када је паљен Пазар, дакле _ 1809. године. Стаменка је цело лето седела у збегу, а с јесени вратила се у |

Лешак и удала се. — Радојица Олепчевић још је жив, и насељен је у Г. Јо-

шаници, срез прокупачки. ==,

љ5