Годишњица Николе Чупића

ТУ

73 :2 Е А ди М4 У 4. фу Јени и 4 дио

у • % (5) ~ ~, УСТАНАК У ГОРЊЕМ ИБРУ И ПО КОПАОНИКУ

збегу седели. А кад ово знамо — онда нам је тек равумљиво зашто врховни вожд, 20 марта 1813 године, пише Радисаву Вучитрнском, да пошље Јована из села Милутовца под тврдом стражом у Тополу и да се стара ухватити Тодора, момка из истог села......') Породица бимбаше Радисава седела је у Милутовцу, а како је тада још било мирно на граници, види се да се Радисав бавио код своје породице у Милутовцу

За годину 1807, која је иначе тамна за овај крај, имамо једно драгоцено сведочанство из онога доба. Тако у каталогу српске војске, која је за ову годину, 4 априла, саставио митрополит Леонтије, пише: „Цветко, кнез јагодински и Андра из Крушевца имају своје војске према Албанији у Лиси |ЛХадг), Голаку и Приштини а особито са стране Лискорца. [амо је подигао три

шанца, који чувају око 6.000 људи.

Антоније Пљакић, зет Црног Борђа, налази се у Карановцу, има под комалдом 2000 људи, који се налаве према Новом Пазару.“ ) Истина, Миленко Вукићевић сумњичи означену годину на писму Леонтијеву, и мисли да је овај распоред из године 1809. Напротив, мени се чини да је година сасвим тачна, и да бар за овај крај одговара правом стању догађаја, а тако и распореду војске, као што ће се мало ниже видети. Једино налазим да су „Лиса“ и „Лискорац“ или нетачно забележени, или су им имена промењена; јер их, поред дугога распитивања, нисам могао пронаћи. Но главно је што Леонтије помиње на овој страни три шанца. И доиста, један је од њих несумњиво налазио се на Остром Копљу, где се трагови још и данас распознају, а о којем постоји читава прича. Ту је лепа ливада, а у врху њеном хладан извор, названи „Кафена Вода.“

__ Прича се да је ту седела војска, па су војводе с из_вора захватале воду и кувале кафу. Отуда јој име.

Одатле се види Голак, Приштина, Митровица (Звечан)

"и Цело Косово. Други је шанац био, идући одатле у

правој линији на исток, на оном висоравну између села

·_" Речице и Полатне. Остатци од тих шанчева и сада се "распознају. Срби данас то место, где су шанчеви, зову

5) Деловодни протокол стр. 115. 2) Споменик ХХХУЦ, 137.